Политика и избори 2012: Како је почела деценија власти напредњака у Србији

„Даме и господо новинари, постоји божија правда.&qуот;

Ову реченицу изговорио је, уз благи осмех и по коју шалу, пре тачно деценију, 20. маја 2012. године, тадашњи председник Српске напредне странке (СНС) Томислав Николић.

Само неколико тренутака раније, у другом кругу председничких избора званично је победио Бориса Тадића, постао председник Србије и затим потпуно променио политичку слику у земљи.

Тик уз њега, док је саопштавао победу, стајала је и Зорана Михајловић, висока функционерка СНС-а.

„Иако је било чланова Председништва СНС-а који су сматрали да ћемо изгубити, ја нисам имала никакву дилему&qуот;, каже Зорана Михајловић за ББЦ на српском, десет година касније.

„Томислав Николић је стварно тај који је суштински увео Српску напредну странку у власт.&qуот;

И заиста, након мајских избора 2012. године политичка сцена доживела је потпуни заокрет.

Поразом Бориса Тадића, Демократска странка (ДС) је, после 12 година у власти, изгубила готово све полуге моћи - кључног коалиционог партнера за састав Владе, Социјалистичку партију Србије (СПС), па тако и власт у парламенту.

Све то је касније довело до „уништавања странке&qуот;, каже Драган Ђилас, некадашњи председник ДС.

„То вам је као када кажете - да неко у 93. минуту није промашио пенал, узели бисмо Лигу шампиона&qуот;, описује Ђилас изборе 2012.

„Тадићев пораз је за све био неочекиван, укључујући и Томислава Николића.&qуот;

• Колико су се напредњаци променили од доласка на власт
• Шта треба да знате о СНС у 100 и 500 речи
• Шта имају заједничко Милошевић, Ђинђић и Вучић

Изборе којима је почела деценија власти СНС у Србији још дуго ће истраживати политиколози.

„За овај период се и даље везују бројне нејасноће у одлукама кључних политичких лидера&qуот;, објашњава политиколог Душан Спасојевић за ББЦ.

„Поједине делују као сценарио за холивудски филм.&qуот;

---

Победник који је 'одустао од медија'

На питање да за ББЦ говоре о председничким изборима 2012. године и догађајима који су потом уследили, нису били заинтересовани главни актери.

Ни Борис Тадић, као ни Ивица Дачић, председник СПС-а, који је после ових избора променио договор са ДС о коалицији у парламенту и формирао власт са СНС.

Томислав Николић је као одговор на захтев за разговор написао да је „одавно одустао од медија&qуот;.

---

Шта је претходило промени: 'Србија је била озбиљно рањена'

И победници и губитници на политичкој сцени Србије из те 2012. године слажу се у једном - на резултат нису утицали само кандидати нити неки појединачни догађај, већ сплет бројних околности у којима се земља нашла.

У периоду предизборне кампање, Зорана Михајловић је била једна од водећих функционерки напредњака.

У СНС је ушла две године раније, а сама странка формирана је још две године раније, расколом који је настао између Томислава Николића и Војислава Шешеља у Српској радикалној странци (СРС).

Николић је тада са Александром Вучићем иступио из радикала и направио напредњаке, да би на председничке изборе 2012. године изашао као опозиција.

„Може неко сад да говори о СНС-у шта хоће, али Србија је била озбиљно рањена те 2012. године&qуот;, и данас сматра Зорана Михајловић.

Од 2000. године, када је срушена власт Слободана Милошевића, она каже да је у земљи „постојала нада да Србија може у Европску унију и да може много боље&qуот;, али додаје да је припадала разочаранима у власт ДС.

„Та нада коју људи изгубе после великих политичких промена је највећи проблем за једну политичку партију и зато сам била против ДС&qуот;, каже Зорана Михајловић, која је од 2004. до 2009. била у власти са демократама, као чланица странке Г17 плус.

„Људи су хтели промену.&qуот;

И Драган Шутановац, некадашњи високи функционер ДС и близак сарадник Бориса Тадића, слаже се да је „млеко већ било просуто&qуот; међу демократама и пре избора.

„Изгубили смо реалан однос према власти у те четири године&qуот;, каже Шутановац, мислећи на период од 2008. до 2012.

У странци се, каже, „нису догодиле потребне реформе, а није никаква тајна да су у врху ДС постојали кланови&qуот;.

Шутановац проблем види и у томе што је Тадић у фебруару 2004. године постао председник ДС, а државу је почео да води у председничком мандату само пола године касније.

„Тадић није имао времена да се озбиљно позабави организацијом у странци&qуот;, мисли Шутановац.

Ипак, темељ за промену власти постављен је на другој страни, сматра Душан Спасојевић са Факултета политичких наука у Београду, указујући на период након 2008. године када су формирани напредњаци који су били „прихватљивији Западу и имали коалициони потенцијал&qуот;.

„СНС су били умеренија верзија радикала&qуот;, каже Спасојевић.

„Србија је дошла у ситуацију да има две велике листе - ДС и СНС, чија је идеолошка разлика била све мања.&qуот;

Читав период овај политиколог назива „временом окретања странака ка идеолошкој средини, на средишњег бирача&qуот;.

„Разговарало се и о идеји свадбе слонова, односно коалицији две велике странке, али је пресудило питање корупције, за коју су једни друге оптуживали&qуот;, додаје политиколог.

Борис Тадић требало је да буде председник Србије до 2013, јер му је тек тада истицао петогодишњи мандат.

Ипак, донео је одлуку да мандат скрати и да се председнички избори одрже заједно са парламентарним и локалним.

• Михајловић: „Колико председница општина - толико родне равноправности“

'Шуки, ово није добро, изгубићу у другом кругу': Преврат у 14 дана

Једини који је можда слутио пораз био је, према речима Драгана Шутановца, сам Борис Тадић.

У ноћи после првог круга избора, Шутановац је, каже, ушао у Тадићеву канцеларију.

Већ је стигла вест да је добио више гласова од Николића.

„Он је седео некако забринуто&qуот;, каже бивши члан ДС.

„Рекао ми је: 'Шуки, ово није добро, изгубићу у другом кругу'.

„Мени се појавио мали аларм, али недовољно велики да се сви узбунимо.&qуот;

Након тога, додаје Шутановац, у ДС су „допустили себи да већ деле функције&qуот;.

„Наши кол центри су престали да раде, људи су погасили моторе&qуот;, каже он.

• Борис Тадић: „Ја никад нећу нестати из политике”

За Драгана Ђиласа, проблеми су почели управо те ноћи, када је демократе од другог круга и очекиване коначне победе, делило 14 дана.

„Сећам се када су стигли резултати истраживања јавног мњења - Тадић је имао предност од неких 13-14 одсто&qуот;, каже Ђилас.

Ђилас је, каже, на одбору странке гласао да се ова вест „никако не објављује&qуот;, како се бирачи не би опустили и мислили да је све већ готово.

Ипак, странка је донела одлуку да се ова информација проследи медијима.

У те две недеље, СНС је објавио и аферу џакови, када су јавности показали гласачке листиће из првог круга за које су тврдили да су однесени са гласачког места, бачени у контејнер и замењени другим листићима.

„Томислав Николић је тврдио да је Борис Тадић покрао изборе&qуот;, подсећа Ђилас.

„То је кривично дело, али десет година касније, од ових тврдњи ништа није доказано пред судом.&qуот;

Као још једну грешку, Ђилас напомиње чињеницу да је, и поред ових оптужби, Тадић ипак пристао да оде на телевизијски дуел са Николићем.

Зорана Михајловић се добро сећа када је испред Скупштине Србије Николић донео џакове пред телевизијске камере, јер је и тада била поред њега.

„Када се деси таква ситуација - онда сте још више љути&qуот;, каже она.

„Али се слажем са Вама да после толико година суштински нема епилога. На жалост, то се дешава и са неким другим стварима.&qуот;

Време између два круга председничких избора, Михајловић описује као „најактивнијих 14 дана које памти&qуот;.

„Не знам да ли сам стизала да се пресвучем, сећам се тог периода као непрестаног рада&qуот;, каже она.

Како је СНС тада још била странка опозиције, Михајловић каже да су „путовали Србијом приватним аутомобилима и да су их људи јако лепо примали&qуот;.

„Сећам се да сам једном била са Вучићем у колима када нас је полиција зауставила јер смо ишли брже од дозвољеног&qуот;, говори садашња потпредседница напредњака.

„Отварамо прозор, он каже: 'Вучић је'. Полицајац одговора: 'Ви сте, одлично, може'.&qуот;

За властиту странку каже да су „имали став о свему&qуот; и „за сваку ситницу за коју су мислили да се појавила у јавности, а да није истинита, организовали су конференцију за новинаре&qуот;.

„То је и довело до тога да је један део људи који су били неопредељени дао глас СНС-у, односно Томиславу Николићу пре свега&qуот;, говори она.

Бели листићи и београдски одбор

До тренутка када је Борис Тадић изашао 20. маја увече пред новинаре, признао пораз и изјавио чувену реченицу „видимо се у неком другом филму&qуот;, већ су многе ствари биле јасне.

Излазност је била чак 11,5 одсто мања него у првом кругу.

„Већина људи је мислила да је ту све завршено, да ће Тадић свакако победити&qуот;, каже Ђилас.

Николић је, пак, „извукао све на биралишта јер је између изборних кругова подигнута тензија због наводне крађе избора&qуот;, каже Душан Спасојевић.

„Ипак, можда највидљивији симбол критике према Тадићу били су бели листићи, односно грађани који су изашли на изборе, али нису никоме дали глас&qуот;, додаје политиколог.

„То су људи који нису хтели да гласају да Николића, али су хтели да казне Тадића.&qуот;

Међу белим листићима било је и доста јавних личности који су отворено говорили о овој кампањи.

Бели листићи су били, додаје политиколог, „врло специфична и радикална артикулација незадовољства које се осећало у читавом бирачком телу ДС&qуот;.

Мањи број људи је, мисли он, „био спреман да промени курс и гласа за Николића, али највећи део је имао мању мотивацију да изађе на изборе&qуот;.

„Та ствар са белим листићима је била потпуно погрешна процена људи&qуот;, мисли Ђилас.

„Људи су хтели да казне Тадића, не схватајући да ће тако победити Николић и Вучић.&qуот;

Да се превише коцкица у зидању политичке власти напредњака сложило у једном тренутку, тврди и Шутановац, али додаје да је добром резултату Николића кумовао још један лош потез ДС.

На Шутановчеве опаске да се „београдски и војвођански део ДС нису адекватно потрудили да обезбеде подршку Тадићу у другом кругу&qуот;, Драган Ђилас, који је водио београдски одбор демократа, одговара да су то „бесмислице&qуот;.

„Ја сам ушао у политику због Бориса Тадића, убеђивао сам га да се кандидује за председника и први сам му јавио да је постао председник 2004. године&qуот;, каже Ђилас.

„Чак и да га нисмо подржавали, а заиста јесмо, свако од нас ко се бави политиком је схватао да, ако се промени председник, у држави ће се све променити.&qуот;

Победници поред победника: Феномен Дачић

„Једно велико изненађење&qуот; - овако је Славица Ђукић Дејановић, једна од оснивачица Социјалистичке партије Србије, видела тадашњу победу Томислава Николића.

Самом победом на председничким изборима, Томислав Николић учинио је заправо само део посла.

Нису напредњаци били ти који су сами потпуно променили политичку слику Србије.

То је урадио Ивица Дачић, председник СПС-а, одлучивши да његова партија те 2012. године одустане од дојучерашњих партнера -Демократске странке, и да Владу формира са СНС, а Дачић добије место премијера.

Ово није био први пут да Дачић мења стране.

Социјалисти су 2008. године након избора у Београду потписали коалициони споразум са радикалима о формирању власти у Београду, а кандидат ове коалиције за првог човека престонице био је Вучић.

Ипак, СПС је одлучио да формира коалицију на републичком нивоу са Демократском странкоми да раскине споразум потписан са СРС.

Ивицу Дачића, његова страначка колегиница Ђукић Дејановић назива „човеком који је увек имао визију&qуот;.

„Дачићу дугујемо захвалност јер је увек знао како да направи заокрет и да модернизује странку.&qуот;

Ову способност Ђукић Дејановић сматра кључном за чињеницу да је њена странка опстала након деведесетих и политике Слободана Милошевића.

„Иако је било планирано да будемо демонтирани, ми смо опстали&qуот;, каже она.

Период од 2008. године до данас политичарка назива стратегијом странке да „подржава оне које народ подржава&qуот;.

Министарка у бројним српским владама, каже да СПС даје „свој мањински допринос, иако је он у неким тренуцима кључан&qуот;.

• Која ли је тајна политичке дуговечности социјалиста
• СПС - „начин живота&qуот; или „странка деведесетих&qуот;
• Демократе и социјалисти - два лица српских странака

Зорана Михајловић мисли да „када се догоди нешто што је недовољно чисто, људи често кажу - па то је политика&qуот;.

Ипак, нема никакву дилему да је „договор са Дачићем морао да се догоди&qуот;.

„Никада нисам била фан СПС-а&qуот;, признаје Михајловић.

„Они су за мене огромно разочарање због начина како су стално ишли тамо-овамо.

„Али тада је било јасно да, ако СНС хоће да формира владу и настави даље, то је била једина опција.&qуот;

Ипак, још једна стратешка нејасноћа око ових избора која и данас постоји међу стручњацима јесте - зашто демократе нису понудиле СПС-у премијерско место и тако осигурале договор за нову Владу.

Иако је Тадић одмах после признатог пораза изјавио да неће бити премијер, Ђилас каже да је после губитка места председника у ДС дошло до размене мишљења - ко би то требало да буде.

„Људи у врху ДС су предлагали мене за премијера, а онда су неки људи предложили Тадића&qуот;, тврди Ђилас.

„Ја сам био за то да, ако хоће, треба да буде премијер, јер ипак је он председник странке.&qуот;

Ђилас каже да је Дачић, пак, имао став да, ако је Тадић изгубио изборе, он не може да пређе на функцију премијера.

„И не могу на том ставу много да му приговорим&qуот;, додаје он.

Тадић је, додаје Ђилас, без обзира на брзину којом се ствари мењају у политици, „седам дана размишљао да ли хоће или неће&qуот; да буде председник Владе.

„За то време се Дачић већ договорио са Вучићем&qуот;, каже он.

„Сигурно је могло и другачије и одговорност за то је сигурно и на ДС.&qуот;

Шутановац мисли да се „ДС као странка није снашла&qуот;, јер је „већина у партији мислила да они као највећа странка треба да дају земљи премијера&qуот;, без обзира на Тадићев пораз.

'Уништавање странке'

Демократска странка је на парламентарним изборима 2012. добила, са коалиционим партнерима, 22,11 одсто гласова, да би две године касније, на наредном гласању, резултат био готово четири пута лошији.

За само две године, дошло је до великог сукоба између две фракције - једне која је стајала иза Бориса Тадића и друге, која је подржавала Драгана Ђиласа.

Ипак, само месец дана пред парламентарне изборе 2014, Борис Тадић изашао је из странке и формирао Нову демократску странку, која је касније променила име у Социјалдемократска странка.

• ББЦ: „Како се догодило да се ДС тако брзо урушио?&qуот;
• Ђилас: „Није се ДС урушио. Ми смо, према истраживањима јавног мњења, имали 16 одсто пред изборе 2014, а онда је Тадић одлучио да опет жели да буде председник странке.
• „Када није добио подршку, не само да је одлучио да изађе из странке, већ је направио и нову партију. Само 30 дана пред изборе.&qуот;
• ББЦ: „Ви то не бисте назвали урушавањем странке?&qуот;
• Ђилас: „Ја бих то назвао уништавањем странке.&qуот;

Иако је слом демократа значио и вртоглави узлет напредњака, Зорана Михајловић каже да је „велика је штета за нас као државу што немамо једну јаку демократску странку&qуот;.

Већ на парламентарним изборима 2014, СНС је дуплирао гласове, док су партије које су предводиле старе и нове демократе добиле свега по шест одсто.

У серији ванредних избора, напредњаци су само повећавали предност, која је 2020. била највећа - добили су чак 60 одсто гласова.

• Вучић – од фрижидера до гипса
• Ана Брнабић у СНС-у: Нестраначке личности и политика
• Ко је Небојша Стефановић

Осмица за СНС и Александар Вучић

Ништа што је политиколог Душан Спасојевић видео тог мајског дана 2012. године, након председничких избора, није указивало на дугорочне политичке промене које су уследиле.

„Изузетно брз распад ДС је прва брана која је попустила пред напредњацима&qуот;, каже Душан Спасојевић.

„Нисам ни веровао да ће напредњаци толико напредовати - веровало се да ће постојати два блока, један централни, са ДС-ом и други централно конзервативни, са СНС-ом.&qуот;

Тек са изборима 2014, додаје он, смо добили „обрисе нове политичке реалности у којој доминирају напредњаци&qуот;.

Оваквом расплету догађаја није се надао ни Драган Ђилас, али каже да је томе „умногоме допринела медијска слика у Србији која је под јаким утицајем СНС&qуот;.

На питање, да ли би нешто променио да може, каже да „не размишља о томе&qуот;.

„Вероватно не бих прихватио да будем председник Демократске странке&qуот;, ипак додаје Ђилас.

„Да није подељена 2014, она би данас владала Србијом.&qуот;

Оваквом расплету свакако се надала Зорана Михајловић.

После пуних десет година на власти, властитој странци би, каже, дала „једну добру осмицу за рад, ако је на факултету&qуот;.

„Зашто кажем осам, а не десет?&qуот;, каже она.

„Зато што је било пуно ситуација које су нас сачекале и без обзира на сву енергију, знање и страст, неке ствари нису могле да се решавају том брзином и то ми је жао.&qуот;

Ту убраја и питање Косова, као „ствари које не можете да промените&qуот;.

„На оној страни која би могла да буде боља јесте прича и о кадровима&qуот;, каже она.

„Ту је негде наш проблем и то се сада види.&qуот;

Ипак, убеђена је да „оно што је направљено за тих десет година, није за претходних двадесет&qуот;.

Након председничких избора 2022, на којима је Александар Вучић добио други мандат и остварио убедљиву победу, остаје и питање за функционерку напредњака - да ли би Вучићу могло да се догоди нешто слично као и Тадићу 2012, да изгуби изборе за које је мислио да су готови у његову корист?

„Колико га ја познајем, он никада није био такав&qуот;, мисли Михајловић.

„Он се спрема и за најмању ствар. Поред читаве машинерије, он никада није рекао: 'Ово ће бити једноставно'.&qуот;

---

Погледајте видео: Иза кулиса избора 2022

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.20.2022)