Пише Ласло Вегел: Капитализам се шуња на Трг слободе

Вегел исписује посвету Новом Саду која је меланхолична и лирска, али не сентиментална и зашећерена, заправо је пре мановски иронична; посвету која, штавише, повремено липти крвљу недужних и полудужних жртава свакојаких "ослободилаца" који су бахато и бучно умарширавали у овај град и са севера и са југа и са осталих страна, зајахивали га за, чинило им се, сва времена, и још држали да им град има бити захвалан на свему што су за њега учинили (мада им ту услугу нико