Дарио Џамоња: С прољећа

Тада је паковала ствари и враћала се својој мајци. Оцу би тада чело постајало за један прст више и на њему би се урезала још једна, нова бора. Капут на раменима му је постајао шири, а ногавице на панталонама дуже... Када би ујутро пошао на посао, када ме је носио до куће преко пута, до наше комшинице Аише, којој ме остављао на чување, сви прозори би се начичкали главама жена које су га пратиле сажаљивим и подсмјешљивим погледима, све док их мужеви не би