Зорана Михајловић за ББЦ: „Интереси руских лобија су били јачи" када се бирао извор гаса у Србији

Усред рата у Украјини и енергетске кризе због увођења санкција Русији, Србија и даље има само један извор снабдевања гасом - руску цев.

Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије којој је истекао мандат и министарка за енергетику и рударство, кривца за то проналази „у вишедеценијским одлукама Србије, где се земља определила да само користи руски гас и ништа више&qуот;.

„Зашто? Вероватно зато што су интереси руских можда лобија били јачи од свих других&qуот;, каже Михајловић за ББЦ.

„Ми смо практично предали и нафтну и гасну привреду Руској Федерацији још 2008. године - мислим да је то погрешно, а ова криза је само показала колико.&qуот;

Русија је напала Украјину крајем фебруара 2022. године, а Србија је једина земља кандидат за чланство у Европску унију која није увела санкције Русији, као што су то урадиле чланице Уније, али и бројне друге земље света.

• Какве економске последице чекају Србију ако уведе санкције Русији
• Разговор Путина и Вучића: „Нови повољни гасни уговор, Србија ће имати сигурну зиму&qуот;
• Нови пакет санкција ЕУ: Шта је договорено и како је Мађарска добила шта је хтела

Поред енергетске, Србију последњих месеци тресе и политичка криза пред формирање нове Владе, која треба да одлучи да ли ће следити спољну политику ЕУ и увести санкције Москви.

„Ломиће се будући развој Србије на питању енергетике&qуот;, додаје она.

Зорана Михајловић је чланица Председништва владајуће Српске напредне странке (СНС).

На већ озбиљну недоумицу, да ли је поборница политике увођења санкција Русији, Зорана Михајловић одговара да „треба да учинимо све што је у нашој моћи да будемо чланица Европске уније&qуот;.

„То подразумева свакако, у одређеном временском периоду који је испред нас и у договору са чланицама ЕУ, и одређене мере&qуот;, додаје она.

„Као и наше усклађивање са спољном политиком Европске уније.&qуот;

Видео: Делови интервјуа Зоране Михајловић за ББЦ

Шта мења нови гасни уговор са Русијом

Телефонски разговор Александра Вучића, председника Србије и Владимира Путина, председника Русије, за Зорану Михајловић „не мења много&qуот; у односима двеју земаља.

После разговора одржаног 29. маја, Вучић је рекао да ће Србија и Русија склопити трогодишњи уговор о снабдевању гасом Србије, а да ће цена зависити од формуле која се мења у зависности од цене нафте.

Министарка Михајловић појаснила је да ће цена бити око 400 долара за хиљаду метара кубних гаса, као и да ће, без обзира на промену вредности нафте од које зависи и цена плавог енергента, она „бити повољна&qуот;.

„Најважније у енергетици јесте да гас дође, то је била најважнија тема разговора&qуот;, каже Михајловић.

„Значајно је и што је Србија добила уговор на три године: да је остало да се он мења на месец или два, то би била велика нестабилност за сваку државу, па и нашу.&qуот;

Кад год се преговара о енергетици, Михајловић каже да се заправо прави „комерцијално-енергетско-политички договор&qуот;.

Део који треба да се договори, сматра она, јесу додатне количине гаса које су Србији неопходне током зиме.

Каква је гасна будућност Србије

Иако на нови договор са Русијом министарка енергетике гледа као на гарант стабилности у снабдевању, додаје да је „велика штета што нисмо другачије радили десет година, па да можемо да причамо и о другом добављачу гаса&qуот;.

„Ви ћете често чути од неких политичких партија да нама не треба никаква диверзификација&qуот;, додаје она.

„За стабилност једне државе уопште није важно да ли је то сто одсто руски, сто одсто амерички, или неки други гас. Јако је важно да постоји још неки добављач.&qуот;

Једна земља може да сматра сопствене изворе енергије диверзификованим ако енергенте добија из различитих извора и не зависи само од једног.

Михајловић најављује да ће у септембру 2023. године бити готов гасовод Ниш-Димитровград, преко којег Србија из Бугарске може алтернативно да се снабдева гасом.

Овај пројекат финансира се делом из средстава Европске уније, а министарка овај гасовод назива „жилом куцавицом ка неком другом добављачу&qуот;.

„Тог тренутка Србија може уместо 100 одсто руског, да добије минимум 30 до 40 одсто неког другог добављача гаса&qуот;, каже она.

„Да ли ће то да буде азербејџански, грчки или ирански гас, потпуно је свеједно.&qуот;

Ипак, из Енергетске заједнице земаља Југоисточне Европе рекли су у марту 2022. године да Србија раније није показала интересовање за алтернативне гасоводе, попут Трансјадранског гасовода (ТАП), којим у Европу стиже гас из Азербејџана, течни природни гас (ТПГ), за који се гради терминал у Хрватској или слични терминал у Грчкој.

„Ништа, потпуно одсуство заинтересованости&qуот;, потврђује Михајловић.

„Зато што је било много важније обезбедити гас и нико није размишљао о нашој гасној стабилности. Таква политика је била од 2008. године.&qуот;

Ову стратегију назива „грешком, коју су направиле и неке земље ЕУ, попут Немачке, када су енергетску политику потпуно окренуле према Русији&qуот;.

За или против санкција Русији

Као висока функционерка Српске напредне странке, која је већ десет година на власти у Србији, Михајловић каже да у партији не постоје јединствено мишљење о увођењу санкција Русији.

„Ми смо огромна странка и сви смо дошли са различитих полова&qуот;, каже она.

„Не можете да очекујете да 700.000 људи (колико чланова броји СНС) мисли исто.&qуот;

Додаје да међу члановима „имате оне који су за то да никада не треба увести санкције Русији, имате оне који су за несврстаност или оне који су само за ЕУ&qуот;.

Ипак, политичарка додаје да се, без обзира на то, „зна шта је јединствена политика Владе&qуот;.

„Сваки пут када смо причали о Украјини, председник (Србије Александар Вучић) је јасно рекао: 'Наша политика је улазак у Европску унију&qуот;, додаје Михајловић.

„То је званична политика ове државе.&qуот;

ББЦ: „Да ли сте Ви поборница увођења санкција Руској Федерацији?&qуот;

Михајловић: „Ја сам поборница тога да ми будемо јасни у томе шта Србија ради и шта је српски циљ. А циљ Србије јесте место у Европској унији. То је двосмерна улица и треба да постоји жеља са обе стране.

„Да будемо део ЕУ је јако важно и за будућност земље. Са њима нам је 69 одсто трговинске размене, 350.000 људи ради у компанијама из Европске уније. Ми смо ослоњени на њих, ми смо део ЕУ.&qуот;

Да ли НИС треба вратити држави Србији

Уколико Европска унија пооштри санкције према Русији, постоји могућност да нафта, која долази из Јадранског нафтовода у Хрватској, не би могла да стигне у Србију.

Нафтна индустрија Србије (НИС), која је у већинском власништву руског енергетског гиганта Гаспрома, имала би проблем у пословању јер не би могла да добија нафту. Држава Србија у НИС-у има мањински пакет акција.

На питање да ли већинско власништво над НИС-ом треба да се промени, Михајловић одговара да то треба урадити „само уколико нас санкције које се припремају у Европској унији доводе у ситуацију да имамо проблем да нам нафта долази кроз Јадрански нафтовод&qуот;.

„У питању је енергетска безбедност Србије.

„Нема разговора, онда треба да урадимо да власништво поново постане српско.&qуот;

Да ли уз гасне уговоре иду и политички услови

Само неколико дана пре него што је разговарао са Владимиром Путином, председник Србије Александар Вучић је на Светском економском форуму у Давосу рекао да ће „Србија узети енергетски кредит од Сједињених Америчких Држава&qуот;.

Није прецизирао за које пројекте ће новац бити употребљен.

Зорана Михајловић каже да ће зајам бити узет за соларне изворе енергије и ветроелектране, као и да, „до сада никада уз сличан зајам из Америке није ишао неки политички услов&qуот;.

На питање да ли је Русија имала имала политичке захтеве који су пратили гасни договор, потпредседница Владе каже да „не би волела да верује да јесте&qуот;.

„Надам се да није&qуот;, додаје она.

Сама чињеница да Србија, како каже Михајловић „још није увела санкције&qуот; јесте „велика ствар коју Србија ради у односу на Руску Федерацију, пошто све земље јесу увеле санкције&qуот;.

„Свака врста неких неких додатних услова не би баш значила такво пријатељство од стране Русије ка Србији.&qуот;

Колико ће Гаспром изгубити оваквом погодбом?

Јована Георгиевски, ББЦ на српском и Мариа Киселева, ББЦ на руском

Русија продаје гас великим европским потрошачима попут Немачке и Италије по цени од око 800 долара за 1.000 кубних метара.

Државе које плаћају мање добијају „политичке цене&qуот;, сматра Сергеј Суверов, инвестициони стратег компаније Арикапитал из Москве.

„То је снижена цена за такозване пријатељске земље&qуот;, каже.

Како додаје, слично је и са Белорусијом, која купује руски гас по цени од 129 долара за 1.000 метара кубних.

Продаја гаса по цени која је нижа од тржишне ставља Гаспром у ситуацију да пропушта прилике за остваривање веће зараде.

Како је израчунао Суверов, док је Гаспром Србији испоручивао гас по цени од 270 долара за 1.000 метара кубних, пропуштао је да заради између 700 и 900 милиона долара годишње.

Са новом ценом за Србију, од 400 долара за 1.000 метара кубних, пропуштена добит ће бити нешто мања.

„Уговори о продаји гаса по нижим ценама поткопавају шансе да компанија оствари већу зараду и развије инвестициони програм&qуот;, сматра Сергеј Суверов.

Шта кажу они који су продавали НИС

Када је пре 14 година склапан договор са Русијом око продаје НИС-а, Борко Стефановић био је главни преговарач српске делегације, док је Петар Шкундрић био министар енергетике.

Готово деценију и по касније, на енергетску будућност Србије гледају потпуно различито.

Продаја НИС-а ишла је тада „у пакету са гасоводом Јужни ток, који руска страна никада није испунила&qуот;, каже Борко Стефановић, данас потпредседник опозиционе Странке слободе и правде.

Пројекат је Србији требало да доноси до пола милијарде евра сваке године јер би десет одсто европских потреба за гасом било снабдевано преко Србије.

Гасовод Јужни ток никада није пуштен у рад јер Русија није испунила енергетске услове Европске енергетске заједнице.

Петар Шкундрић, члан Социјалистичке партије Србије, каже да је 2008. постао ресорни министар када су преговори о продаји НИС-а већ били готови.

Ипак, био је сагласан са договором.

„Јужни ток је био најбољи стратешки и развојни пројекат, не само енергетски, већ и политички и економски&qуот;, каже Шкундрић.

За разлику од Стефановића, кривца за то што цевима Јужног тока гас никада није потекао, Шкундрић проналази у Европској унији.

Скоро деценију и по касније, Стефановић сматра да Србија „мора хитно да промени енергетску позицију како не би била везана за једну цев - руску&qуот;.

• Гаспром у Србији - од нафте и гаса, преко спорта, до Гуче и Егзита
• Како рат у Украјини утиче на фирме из Србије
• Шта је Свифт и због чега је искључивање Русије важно

„Стратешки нам је важан терминал за течни природни гас (ТПГ) у Хрватској&qуот;, каже он.

„Мислим да треба снажније да уђемо у тај пројекат.&qуот;

Шкундрић, пак, тврди да данас, са поскупљењем природног гаса, цена ТПГ-а можда може да конкурише руском гасу, али по количинама - не може никако.

„Србији треба око две до три милијарде кубних метара гаса годишње, а толико у Хрватској има све укупно&qуот;, каже он.

Зато Шкундрић сматра да „ми других извора гаса немамо, до руских&qуот;.

Стефановић је јасан: Србија треба да изабере Европу и у енергетском надметању и следи њене санкције Русији.

„Ми Европи цивилизацијски припадамо&qуот;, каже он.

„Јер, алтернатива је да Србија опет изабере погрешну страну у историји, да каже да неће у ЕУ.&qуот;

Шкундрић сматра да је „неутрална позиција Србије једина исправна&qуот;.

„То је једини пут и начин да се реши садашња криза&qуот;, каже он.

Са питањем санкција, мисли Стефановић, отвара се и питање власништва над НИС-ом.

„Немогуће је да компанија послује под санкцијама&qуот;, додаје он.

„Позитивно гледам на то да неко други купи тај пакет, попут азербејџанске или неке друге светске компаније.&qуот;

Шкундрићева позиција је, опет, сасвим другачија.

„Оно што је реално и најисплативије за Србију јесте да са Русијом остане у постојећем стратешком односу&qуот;, каже он.

Како рат утиче на џеп људи:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.01.2022)