Климатске промене: Шта су „температуре влажне сијалице“ и зашто су важне

Већи део Јужне Азије тренутно се налази усред жестоког топлотног таласа: температура у недељу 15. маја у Њу Делхију достигла је скоро 50 степени Целзијуса.

Подеоци на термометрима показивали су слично у суседном Пакистану, а метеоролози кажу да би температуре у северозападној Индији у наредним данима могле да достигну нове рекорде.

Али ова цифра - 50 степени Целзијуса - уме да завара: високе температуре не пружају исти „осећај&qуот; - и нису ни приближно толико опасне - у земљама са сувом климом и ниском влажношћу (централна Канада, на пример) као у спарним, влажним климама (рецимо око Персијског залива).

Ту на сцену ступају „температуре влажне сијалице&qуот;, као начин да се измери потенцијално смртоносна мешавина топлоте и влажности.

Али шта су оне и како функционишу?

• Упозорење научника: Велике шансе да ће глобално загревање прећи границу од 1,5 степени
• Коју висину ће постићи Монт Еверест пре него што престане да расте
• Шта је хватање угљеника и може ли да спасе планету

Шта су температуре влажне сијалице?

Сви знају за реч „температура&qуот; - то је оно кад нам термометар говори колико је топао ваздух.

„Температуре влажне сијалице&qуот; мере ефекат мешавине топлоте и влажности (колико је влажности или водених испарења у ваздуху).

Како их мерите?

У најпростијој верзији, узмете термометар, онај од стакла са којим је одрасла већина нас, и умотате га у туфер вате.

Потом га попрскате водом да буде влажан.

То вам говори колика је температура док вода исправа.

Одневши са собом топлотну енергију, та вода хлади „температуру&qуот; на „температуру влажне сијалице&qуот;.

Зашто је то важно?

Људска бића се хладе путем знојења: вода која се избаци преко коже уклања вишак телесне топлоте и кад она испари, са собом односи и топлоту.

Тај процес функционише добро у сувим областима, али може да буде много мање ефикасан у заиста врелим, влажним областима.

Ако је спољна температура близу телесне температуре, веома је тешко охладити се губљењем влажности путем знојења ако је влажност ваздуха превисока.

То је зато што је ваздух већ препун влаге да би могао да је прими још, испаравање зноја се успорава, тако да више не можемо толико добро да се хладимо.

У екстремним случајевима, не бисмо уопште могли да се знојимо, што би довело до смрти.

• Зашто је зелена боја симбол борбе за животну средину
• Четири јефтина начина да загрејете кућу
• Све неистине људи који поричу климатске промене

Која је онда температура опасна?

Студија из 2020. објављена у часопису Сајенс адвансиз показала је да „температура влажне сијалице од 35 степени Целзијуса представља нашу горњу физиолошку границу, а да много ниже вредности остављају озбиљне здравствене последице и негативно утичу на продуктивност.&qуот;

Комбинација топлоте и влажности практично значи да изнад „температуре влажне сијалице&qуот; од 35 степени Целзијуса људско тело престаје да се ослобађа топлоте и испушта је у окружење - са смртоносним последицама, јер органи, на пример, тада престају да раде.

Ако људи немају приступ климатизацији, могли би да умру у року од неколико сати.

Чак и они у доброј физичкој форми и здрави, који се одмарају у хладу без одеће на себи и са неограниченим приступом пијаћој води, имали би проблема да преживе.

Као што је већ напоменуто, „температуре влажне сијалице&qуот; су ниже од обичних очитавања на термометру и ретко су достизале 35 степени Целзијуса на дужи временски период или у већим областима.

Али то можда неће увек бити тако.

Шта је са глобалним загревањем?

Што је ваздух топлији, може да задржи више влаге.

Како, дакле, глобалне температуре расту, већа је вероватноћа да ћемо доживети већу влажност, која ће изазвати раст „температура влажне сијалице&qуот;.

Према студији из 2020. године из Сајенс адвансиза, одређени делови света - као што су Јужна Азија и Персијски залив - у последњих 40 година већ су доживели удвостручавање мешавине екстремне топлоте и влажности.

Студија предвиђа да ће ови опасни нивои постати много распрострањенији и да

ће трајати много дуже ако се ништа не предузме да се ограничи глобално загревање.

Али чак и ако не достигну праг од 35 степени Целзијуса, „температуре влажне сијалице&qуот; могу да укажу на то где топлотни таласи представљају највећу опасност по живот - и коме.

„У Индији, на пример, они који раде у грађевинарству, у доставним службама, морају да излазе напоље да би обављали њихов посао.&qуот;

За разлику од оних чије плате не зависе од климе, за њих нема другог начина да зараде за живот&qуот;, каже Анџал Пракаш, директор истраживања специјализован за климатске промене и адаптацију у индијској Пословној школи.

• „Угрожени су нам идентитет и опстанак“
• Бил Гејтс за ББЦ: „Теорије завере о мени су сулуде&qуот;
• Смртоносне последице лондонске магле

Како ова информација може да спасе животе?

Мерења „влажне сијалице&qуот; помажу нам да схватимо које области се приближавају прагу опасном по живот и тада владе могу да предузму конкретне мере прилагођавања.

„На пример, ако прогнозе покажу да је у неким областима велика вероватноћа да ће температуре влажне сијалице достићи 35 степени Целзијуса за десет година, владе би могле томе да се прилагоде поставивши системе раног упозоравања, променивши школске сате и усвојивши конкретне мере хлађења&qуот;, објашњава професор Пракаш.

Колико је све лоше сада и хоће ли постати још горе?

Најновији топлотни таласи у Индији и Пакистану свакако су разлог за велику забринутост

„Читао сам приче о томе како су Пакистанци говорили да кад би изашли напоље, осећали би се као да их је опколио велики пожар. Тако су они описали те високе температуре&qуот;, каже професор Пракаш.

За сада температуре тек треба да достигну рекордне нивое које је поставио топлотни талас из 2010. године, али то би могло да се деси у наредним данима, тврде метеоролози. И ови догађаји ће врло вероватно постати све чешћи.

Извештај о Климатском стању, који је 18. маја објавио огранак УН за атмосферску науку Светска метеоролошка организација, упозорава да су четири кључна показатеља достигла нове рекорде 2021.

То су концентрација гасова ефекта стаклене баште, подизање нивоа мора, топлота океана и ацидификација мора.

То су све докази о „суморној литанији над људском неспособношћу да спречи климатске промене&qуот;, према речима Антонија Гутереша, генералног секретара УН, и они истичу вероватноћу чешћих смртоносних катастрофа у будућности.

„Налети топлотних таласа одувек су били обележја пред-монсунске климе у овом региону током априла и маја&qуот;, каже доктор Никос Кристидис, који је предводио тим задужен за ово истраживање.

„Међутим, наша студија показује да климатске промене подижу интензитет топлоте у тим налетима топлотних таласа, чинећи постизање рекордних температура 100 пута вероватнијим.&qуот;

Погледајте видео о светској енергетској кризи

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.06.2022)