Branko Miljković: Balada

Ohridskim trubadurima Mudrosti, neiskusno sviću zore. Na obične reči više nemam pravo! Moje se srce gasi, oči gore. Pevajte, divni starci, dok nad glavom Rasprskavaju se zvezde kao metafore! Što je visoko, iščezne, što je nisko, istruli. Ptico, dovešću te do reči. Al vrati Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli. U tuđem smo srcu svoje srce čuli. Isto je pevati i umirati. Sunce je reč koja ne ume da sija. Savest ne ume da peva; jer se boji Osetljive praznine. Kradljivci