Европосланици позивају Србију да преиспита односе са Русијом

 Србија као кандидат за пријем у чланство, треба да покаже приврженост политикама и стандардима ЕУ, поред осталог у односу на Русију, где Београд треба да се усклади са рестриктивним мерама Уније, преиспита односе у економској сфери и одбрамбеној политици и да води борбу против дезинформација из Кремља, наводи се у документу Спољнополитичког одбора Европског парламента (АФЕТ).

У нацрту документа о којем ће АФЕТ гласати 13-14. јуна, а Европски парламент у јулу, подвлачи се да ће темпо приступња Србије ЕУ зависити од напретка у поглављима о владавини права и основним правима, од пуног усклађивања са спољном, безбедносном и одбрамбеном политиком ЕУ, укључујући санкције Русији, као и од напретка у нормализацији односа с Косовом.

Предлог резолуције на основу Извештаја Европске комисије за 2021, допуњен је бројним амандманима којима су конкретизоване и појачане неке оцене.

Код најактуелнијег питања - руске инвазије на Украјину, уз жаљење што се Србија није ускладила са санкцијама ЕУ, наводи се да је Србија једна од само неколико европских земаља које то нису урадиле и новоизабране власти се позивају да покажу "стварну недвосмислену приврженост вредностима, стандардима и правилима ЕУ".

Власти Србије позивају се да се хитно ускладе са позицијама и одлукама ЕУ у спољној и безбедносној политици, укључујући примену рестриктивних мера против Русије и Белорусије и укључујући санкције појединцима, групама и ентитетима.

Наводи се да је Србија подржала територијални интегритет и суверенитет Украјине, и у Генералниој скупштини УН гласала за осуду руске инвазије, као и да је подржала искључење Русије из Савета за људска права УН, али и да су представници Србије избегли гласање о искључењу Русије из Савета Европе.

Истиче се значај усклађивања са Заједнчком спољном и безбедносном политиком ЕУ, наводи да Србија има најмању стопу усклађености у региону, жали се због повремених изјава политичких лидера који доводе у питање спољнополитичку оријентацију Србије и позивају се политичке снаге у Србији да прекину сарадњу са ауторитарним политичким партијама у Русији.

Европосланици се залажу да се Србији отворе нова преговарачка поглавља тек када предуземе све неопходне мере у том погледу, укључујући и у области владавине права.

Србија се у усаглашеном нацрту резолуције такође позива да преиспита економску сарадњу с Русијом и наводи да ЕУ жали што се, док је њен вазушни простор затворен за летове у и из Русије, настављају летови између Београда и Москве.

Указује се и да је између 2015. и 2021. војна потрошња Србије порасла за 70 одсто, углавном захваљујући куповинама из Белорусије, Русије и Кине.

У тексту амандамана се изражава забринутост због блиске сарадње са Русијом у војној сфери и тражи од Србије да преиспита односе са Русијом у одбрамбеној политици и оконча војну сарадњу са том земљом, попут оне кроз "регионални хуманитарни центар" у Нишу.

Забринутост се изражава и због растуће сарадње Србије с Кином, укључујући куповину система за масовни видео-надзор у Београду, куповину кинеског оружја и војне опреме и заједничке вежбе с кинеским безбедносним снагама на територији Србије.

У једном од амандмана се изражава забринутост због навода о томе да су српске власти прислушкивале руске опозиционаре у Београду и наводно материјал о томе доставиле руским службама безебедности и истиче да би свака сарадња која доприноси ауторитарним и антидемократским праксама у Русији и Србији била штетна за будуће односе ЕУ и Србије.

Бојазни се изражавају и због успостављања Радне групе за борбу српске и руске владе против "обојених револуција", а циљеви те сарадње су нејасни.

У амандманима се указује и на веома ограничену видљивост процеса евроинтеграција Србије и позивају се Србија, Европска комисија и Спољнополитичка служба ЕУ да воде много активнију и ефикаснију стратегију комуникације о користима проширења ЕУ.

Истовремено се исказује забринутост због ограниченог напретка у борби против корупције и организованог криминала и због неколико корупцијских афера "високог профила" које указују на вероватне везе државних службеника и организованог криминала.

Даље се наводи да Инструмент за претприступну помоћ ЕУ (ИПА ИИИ) предвиђа могућност измене или чак суспензије фондова у случају знатног назадовања или сталног недостатка напретка у области основних права, укључујући борбу против корупције и организованог криминала, и у области медијских слобода.

У вези с медијима напомиње се да се злоупотреба јавног новца за ситицање власништва у медијима сматра једним од главних механизама заробљавања медија у Србији и позива да се обезебди да информације о власништву над медијима буду доступне јавности.

Такође се позива не већу транспарентност финансирања медија, као и на стварање услова који независним и истраживачким медијима омогућавају приступ финансијама и безбедном раду.

Како се наводи, дубоко се жали због ширења дезинформација о руској агресији на Украјину, укључујући и у медијима блиским влади, и позивају се власти Србије да предузму одлучне кораке у борби против дезинформација.

Посебан разлог за забринутост, како се наводи, јесу дезинформације из Кремља које се шире преко Спутњика Србија и других домаћих актера и зато се српске власти позивају да се ускладе са санкцијама ЕУ и предузму мере да спрече Раша тудеј и Спутњик Србија да шире лажне вести и дезинформације.

Указује се и на велику забринутост због чињенице да су међу главним изворима дезинформације од стране владе подржани или финансирани таблоиди и неки ТВ канали с националном покривеношћу.

Такође се жали што јавни сервис од почетка руске инвазије на Украјину користи језик руске пропаганде, као што је "ограничена војна операција".

Даље се упозорава да су земље у процесу приступања ЕУ на Западном Балкану посебно тешко погођене страним мешањем и кампањама дезинформације од стране Русије и Кине, и изражава се забринутост што Србија и Мађарска помажу Русији и Кини у њиховим геополитичким циљевима.

(Бета, 11.06.2022)