Бог је изабрао да ја носим крст! Мајку и брата су ми убили Албанци на Косову, други је умро од туге, а ја сам изгубила сина
Курир 19.06.2022
Нико је данас не зове по правом имену, већ по надимку који јој је дала Марина Туцаковић. После велике трагедије коју је преживела крајем деведесетих, покупила је кофере, напустила естраду и преселила се у далеку Аустралију. Међутим, после скоро две деценије живота тамо одлучила је да се врати заувек и овде проведе пензионерске дане
Сећам се од треће године свога живота свега. Рођена сам тамо доле, у Ђаковици, 1959. године. Живели смо отац, мајка и браћа. Најстарији брат је старији од мене 12 година, он је био Милан, средњи Мићан, који је, хвала богу, још жив и мој брат близанац Мирослав и ја. Од Мићана су ми остали синови, од Мирослава две ћерке и син, али не могу никада да замене њихово место. Почетак Моје сећање на детињство је нешто сасвим другачије од овог вашег данашњег. Ми смо
