Анализа Демостата: Вучић ако хоће, може да утиче на промену јавног мњења у корист ЕУ
Иако истраживања јавног мнења показују да би улазак Србије у ЕУ подржало око трећине грађана док би се 51 одсто изјаснио против, такво расположење би у кратком року могао да промени председник Србије Александар Вучић под условом да то жели да уради, оцењено је у анализи истраживачко-издавачког центра Демостат.
По речима главног истраживача тог центра Срећка Михаиловића, Вучић у кратком временском року може у великој мери да промени тренутну оријентацију грађана према ЕУ првенствено ако се има у виду јака везаност једног дела присталица СНС за председника Србије.
"Он је први човек Србије, вођа какав Србији треба и они су спремни да га послушају. О томе сведочи и један наизглед баналан пример. Наиме, у прошлогодишњем истраживању смо наишли на податак да је око 15 одсто спремно да прими вакцину против корона вируса ако то затражи или препоручи Вучић. Та спремност грађана да послуша Вучића и кад је реч о животу, показатељ је дубоке везаности једног дела грађана Србије за Вучића", рекао је Михаиловић.
Оценио је да ангажовањем СНС и "веома јаке" страначке инфраструктуре, Вучић може на посредан начин да утиче на јавно мњење.
"Не бих могао да кажем колико би му времена требало да до промене дође, али је сигурно да то није веома кратак нити веома дуг временски период. Потребно је да се покрене цела машинерија састављена од Вучићеве воље, његове странке и његових медија, уз ангажовање појединаца из политичке и друштвене елите у Србији која је на Вучићевој страни", рекао је Михаиловић.
Коментаришући недавно објављене резултате истраживања јавног мнења по којима 56 одсто испитаника сматра да Србија не треба да усклади спољну политику са ЕУ а 80 одсто да не треба да уведе санцкије Русији, програмски директор Демостата Зоран Пановић оценио је да Вучић ипак може да утиче на промену тих ставова.
"Технологија Вучићеве власти и његовог 'цатцх алл' система, који обухвата СНС као партију и јавни круг изван странке, подразумева и јаке проевропске, па чак и про-НАТО елементе. Они нису већински у односу на традиционално русофилско-радикалско расположење, али нису ни занемарљиви и у одређеним расплетима, били би то довољни ресурси да се крене у преумљење јавног мњења", оценио је Пановић.
Програмски директор Демостата је оценио и да се председник Србије већ није определио за "проевропски оријентисано јавно мњење" јер му тренутно одговара актуелна политика "четири стуба" Бориса Тадића.
"Вучић је ту политику довео на ниво главне доктрине, као што је унапредио и доктрину Војислава Коштунице о војној неутралности Србије", навео је Пановић.
Извршна директорка новинске агенције Бета Злата Куреш оценила је да је у Србији претходних година "веома присутан" проруски наратив а да је за промену тог наратива потребна "јасна Вучићева одлука".
"То не може да се деси преко ноћи, потребан је одређени период. Међутим, од данас па у наредних годину дана, верујем да би ти наративи могли да се промене", навела је Злата Куреш.
Подсетила је да су истраживања ранијих година показивала већу опредељеност грађана за ЕУ, али и додала да су у међувремену на њихове ставове снажно утицали догађаји у Украјини и извесни наративи који су били присутни у јавном мњењу.
"То показује и истраживање Демостата, да је Владимир Путин најпопуларнији политичар у Србији, са процентом мање у односу на Вучића. Такве наративе диктирају медији који спроводе владину, државну политику. Једна телевизија са националном фреквенцијом свакодневно промовише инвазију на независну земљу, Украјину, као некакав проруски догађај", навела је извршна директорка агенције Бета.
Оценила је и да је Европска унија "схватила" да је потребно да ојача промоцију европских вредности у Србији и да се то јасно види кроз поруке које се шаљу.
"Значајна промена региструје се и у Демостатовом истраживању, које први пут показује да су грађани свесни да ЕУ највише улаже у Србији и да даје највише бесповратне помоћи", навела је Злата Куреш.
(Бета, 07.02.2022)
