Сунце ће увијек излазити и залазити
Буро 06.07.2022 | Ива Чуљак

Ива Чуљак Крајем деведестих у кући смо имали фиксни телефон црвене боје.
Мислим да је на њему писало “Искра”. Слушалица му је била црна. Мама би на крају дана често знала рећи да јој додам тај телефон са два метра жице да назове Цицу, па би погледала у сат и рекла “Јао, касно је!” То касно било је око 8:30 навечер. А Цица је била мамина пријатељица. Весна, дакле, није хтјела у пола девет звати пријатељицу Цицу за један необавезни разговор, јер је пола девет тада било касно и непристојно вријеме за звање. Ја данас пословне маилове










