Нова Влада Србије и избори: Које су најбрже, а које најспорије састављене власти на Балкану
Док трају консултације за састав нове владе у Србији, савремена историја сведочи о потпуно различитом темпу којим се формирају највише извршне власти у региону.
Србија и Словенија бирале су народне посланике у истом месецу - априлу 2022, али то је једина сличност ова два изборна процеса.
Док је нова влада Словеније већ напунила месец дана, српски политичари тек су започели преговоре о формирању највише извршне власти.
Председник Србије Александар Вучић је у четвртак, 14. јула званично започео консултације око формирања владе са странкама које ће бити део будуће Скупштине.
Ипак, поред политичара који ће седети у Вучићевом кабинету на консултацијама, утицаће много тога, мисли Зоран Стојиљковић, професор политичке социологије на Факултету политичких наука у Београду.
„Ми смо се овде научили да изборни процеси и преговори трају све дуже, а владе све краће&qуот;, каже Стојиљковић за ББЦ на српском.
„На временски период за договор утичу унутрашњи интереси и воља, али и међународне околности, као и будуће одлуке које чекају власт.&qуот;
У Србији се три месеца чекало да се заврши изборни процес јер су чак пет пута понављани избори у Великом Трновцу, месту у општини Бујановац, на југу Србије.
Од увођења вишестраначја, Србија је, пак, постала земља ванредних избора јер је имала чак девет ванредних гласања за народне посланике.
- Шта имају заједничко Милошевић, Ђинђић и Вучић
- Како се броје гласови у региону и зашто је то свуда брже него у Србији
- Како су изгледали избори пре 100 година и да ли се променила политичка култура на Балкану
Као правило се на Балкану, објашњава политиколог Вујо Илић за ББЦ, показало да „неизвесне коалиције обично значе и дуже преговарање о владама&qуот;.
Још једна правилност јесте да се око владе које се формирају после избора обично дуже преговара него око власти до којих долази између изборних циклуса, додаје он.
Ко су најбржи, а ко најспорији мандатари
Владајућа странка или коалиција има рок од три месеца да формира владу у Србији од дана завршетка изборног процеса, прописује закон.
Тај рок је, међутим, често много дужи, ако се гледа време од дана одржавања избора до формирања владе.
Александар Вучић, председник Србије, најавио је у априлу ове године да ће влада у земљи бити формирана „значајно брже&qуот; од три месеца.
Председник државе и Српске напредне странке је готово истоветне изјаве давао и после парламентарних избора 2016. и 2020, када је Србија нову владу добијала и четири месеца од изласка на биралишта, писао је Истиномер.
Избори су одржани 3. априла 2022, али су због неправилности пет пута понављани у Великом Трновцу, па је рок од три месеца заправо почео да тече тек када су проглашени коначни резултати у овом месту - почетком јула.
Вучићеви претходници различито су подешавали штоперицу за договор о највишој извршној власти у земљи.
Чак шест месеци требало је премијеру Мирку Мајрановићу, функционеру Социјалистичке партије Србије, 1998. године да формира владу.
Избори за народне посланике одржани су у септембру 1997. године, а чланови владе су заклетве положили тек крајем марта наредне године због промене договора око формирања коалиције.
„Преговори око друге владе Мирка Марјановића трајали су скоро четири месеца после завршетка изборног процеса&qуот;, објашњава Вујо Илић, истраживач Института за филозофију и политичку теорију.
„Формирале су је 1998. Социјалистичка партија Србије, Југословенска левица (ЈУЛ), и до тада опозициона Српска радикална странка (СРС), али тек пошто су пропали преговори о могућем уласку у владу Српског покрета обнове.&qуот;
Социјалистичка партија Србије је тада била водећа странка на власти, док је СРС била опозициона партија која је повремено сарађивала са власти.
ЈУЛ је била странка коју је предводила Мира Марковић, супруга Слободана Милошевића, председника Србије током деведесетих година прошлог века.
Како функционише процес стварања владе:
Три месеца је требало и да се 2007. формира друга влада Војислава Коштунице.
„У ову владу је поред Демократске странке Србије ушла и опозициона Демократска странка, али тек пошто је Томислав Николић, из тадашње СРС, гласовима посланика ДСС био изабран за председника скупштине&qуот;, додаје Илић.
Демократска странка Србије је партија десног центра, која је тада била предвођена Коштуницом.
„У овим случајевима радило се о реалним поделама моћи између власти и опозиције, које су до тада биле на супротстављеним странама, и где је постојало више опција за формирање скупштинске већине.&qуот;
Најбржи премијер Србије, барем по темпу окупљања сарадника у влади, био је Зоран Ђинђић, који је 2001. највишу извршну власт формирао за 33 дана, пошто су парламентарни избори одржани 23. децембра 2000, а убедљиву победу однела је Демократска опозиција Србије (ДОС).
То су били пресудни избори за демократске промене у Србији и дефинитивни одлазак са власти Слободана Милошевића.
Претходно су Милошевић и СПС поражени 24. септембра 2000. на изборима за председника Савезне републике Југославије и парламент те заједничке државе у чијем саставу је била и Црна Гора, као и локалним изборима у Србији.
Покушај крађе гласова после ових избора био је увод у масовне протесте који су кулминирали 5. октобра и сменом власти.
- Шта имају заједничко Милошевић, Ђинђић и Вучић
- Шта би било да није било 12. марта
- Зоран Ђинђић: Све тајне личне библиотеке бившег премијера Србије
Други на листи брзих премијера је социјалиста Драгутин Зеленовић, који је 1991. године формирао владу за 37 дана.
Ова извршна власт у Србији формирана је током распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и рата у Словенији и Хрватској.
Брзо је формирана и влада још једног члана СПС Николе Шаиновића 1993, такође у ратном периоду, док је трајао рат у Босни и Херцеговини.
И зец и пуж
Александар Вучић при врху је и на листи најбржих и на листи најспоријих мандатара за формирање влада у Србији.
Када је први пут постао премијер Србије 2014, после ванредних парламентарних избора, та влада је окупљена за 42 дана.
Ипак, за следећи мандат 2016. године, требало му је два и по пута више времена - чак 109 дана.
„Српска напредна странка је, као водећа партија која саставља владу, последњих година растезала договор о власти&qуот;, каже Стојиљковић.
„То су махом радили да би обезбедили и додатне партнере.
„После сваких избора, привукли би још неку странку која је до тада била у опозицији.&qуот;
- Колико су се напредњаци променили од доласка на власт
- Десет година СНС: Шта треба да знате у 100 и 500 речи
Додатни разлог за отезање, професор ФПН види и у потреби за „показивањем мишића&qуот;.
„Ово су ситуације када СНС нема проблем са већином, али им је битно да граде одређену пирамиду власти и да покажу чији је ауторитет последњи&qуот;, мисли Стојиљковић.
Ивици Дачићу, председнику Социјалистичке партије Србије, требало је 2012. године 82 дана да окупи кабинет министара, у тренутку још једне велике прекретнице у савременој историји парламентаризма у Србији.
Тада је Социјалистичка партија Србије након председничких избора, који су одржани у исто време као и парламентарни, одустала од дојучерашњег партнера, Демократске странке, и владу формирала са Српском напредном странком.
Главни разлог за то је био управо столица Ивице Дачића.
Јер, када је Томислав Николић, оснивач СНС, победио Бориса Тадића, тадашњег лидера ДС, у трци за председника Србије, Дачићу је СНС понудио да води Владу Србије.
Како је у региону
У региону формирање влада траје краће него у Србији, објашњава Вујо Илић.
Тачно 111 дана краће - толика је разлика била између српског и хрватског темпа формирања власти на почетку пандемије корона вируса.
Влади премијерке Ане Брнабић је 2020. требало 129 дана од одржавања избора да састави највишу извршну власт у земљи, док је њен хрватски колега Андреј Пленковић то урадио за само 18 дана.
„Међу системима у којима се владе брзо формирају истиче се Хрватска&qуот;, каже он.
Актуелна друга влада Андреја Пленковића изабрана је 2020. само дан после конституисања скупштине.
„Партијски систем у Хрватској, са две стабилне, идеолошки профилисане партије, у већој мери се темељи на институцијама него у већини других држава у региону&qуот;, додаје политиколог.
„То је један од разлога због којих је предвидивост коалиција већа, па и формирање влада може бити краће.&qуот;
Парламентарни избори у Словенији 2022. одржани су 20 дана после оних у Србији, а ова земља је још 1. јуна добила нову владу.
Док српски премијери најбрже доносе одлуке, показује статистика, у годинама великих промена или ратних дешавања, Влади Црне Горе је 2020. године требало двоструко више времена да се формира него четири године раније.
„Након влада из 2012. и 2016. у Црној Гори, у којима се готово одмах после избора знало ко ће бити на власти, 2020. је потпуно промењена политичка слика у овој земљи&qуот;, каже Зоран Стојиљковић.
- Избори у Црној Гори: Коначни резултати - владајући ДПС на 35,06 одсто, „За будућност Црне Горе&qуот; има 32,5
- Убедљива победа новог опозиционог покрета Слобода на изборима у Словенији, показују излазне анкете
- Од Можемо до Морамо: Преко улице до институција - „зелена левица&qуот; као нова политичка опција региона
Тако је 2020, после 30 година на власти, збачена странка Мила Ђукановића - Демократска партија социјалиста (ДПС) - а на чело државе је дошла власт предвођена листом За будућност Црне Горе.
„Члановима нове владе тада се јако журило да са танком већином што пре преузму власт&qуот;, додаје професор ФПН.
„То ипак није било могуће извести у кратком временском року, јер је било пуно коалиција и партија, које су желеле да се домогну дела колача.&qуот;
Управо у том временском периоду, колико је требало Влади Црне Горе да се састави 2020. године, „видели смо велики утицај и страних фактора - цркве и других земаља&qуот;, каже Стојиљковић.
Шта чека нову владу Србије
Док потенцијални министри чекају на клупи за формирање нове владе у Србији, и њих чекају тешке одлуке.
Од када је почео рат у Украјини у фебруару 2022, Србија је једина земља кандидат за чланство у Европској унији која није увела санкције Русији.
Земља се суочава и са потенцијалном енергетском кризом која је већ погодила Европу, због спречавања увоза гаса и нафте из Русије на Стари континент.
„Не очекујем да у саставу нове владе видим највеће заговорнике проруске политике&qуот;, каже Стојиљковић.
„За њих ће се вероватно наћи нека друга места ван владе, али за договор о томе треба времена.&qуот;
Добар показатељ утицаја спољног фактора на састав влада у Србији јесте временски оквир за формирање извршне власти 2016. и 2020, каже Вујо Илић, када су се мандатари приближили крајњем законском року.
„Иако је коалициони састав ових влада извеснији, њихово формирање дешава се у другачијем контексту&qуот;, каже Илић.
„Унутар владајуће СНС, као доминантне странке у партијском систему, преламају се различити интереси и преференце које треба задовољити.&qуот;
На домаћем терену, напредњаци су, додаје он, „кеч ол партија, са широким спектром интереса и ставова које заступају&qуот;.
„Ипак, у спољној политици СНС балансира односе са силама, такође у функцији одржавања власти&qуот;, каже политиколог.
„Та унутар-партијска комплексност се одражава на трајање формирања владе.&qуот;
Како је у земљама западне Европе
У Западној Европи нема јединствене праксе, али се препознају одређене правилности, објашњава Илић.
„Холандија, Белгија и Аустрија су државе у којима се владе веома дуго формирају&qуот;, каже Илић.
„То су примери земаља у којима су после Другог светског рата постојале дубоке религијске, етничке и политичке поделе.
„Оне су изискивале комплексне системе поделе власти између представника различитих сегмената бирача.&qуот;
По правилу се, додаје он, „у овим системима формирају коалиције око којих се дуго преговара&qуот;.
Најпознатији примери долазе из Белгије.
У августу 2020, формирана је влада 592 дана после одржавања избора, а претходни европски рекорд износио је 541 дан, такође после белгијских избора 2010.
Пре Белгије, европски рекорд од 208 дана држала је Холандија од 1977.
„Са друге стране, у Француској и Великој Британији, као и скандинавским земљама, формирање владе траје веома кратко&qуот;, појашњава политиколог.
Како су се правили парламенти у Србији:
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.14.2022)
