Иуцом: Грађани на Косову, посебно српске мањине, живе у потпуној правној несигурности (ФОТО/ВИДЕО)

Грађани Косова, а посебно припадници српских и других мањинских заједница, живе у потпуној правној несигурности јер су често у позицији да морају да се ослањању и на српски и на косовски правосудни систем, показало је истраживање Комитета правника за људска права (Иуцом).

"Грађани најчешће морају да се обраћају и институцијама у Србији и институцијама на Косову", рекла је новинарима саветница за питања процеса европских интеграција Иуцом-а Јована Спремо на представљању извештаја у Медија центру.

Она је објаснила да се споразум о правосуђу између Београда и Приштине спроводи већ пету годину, односно да ће у октобру бити пет година од када су судије и тужиоци али и административно особље почели да раде у косовском правосудном систему, али да се о свему томе јако мало зна у јавности.

По њеним речима, чланови споразума који се односе на систематизацију и организацију рада правосуђа се спроводе, али проблеми постоје пре свега у приступу суду и то због повезаних проблема попут недостатка примене споразума о дипломама, катастру, матичним књигама...

Спремо је објаснила да је истраживање спроведено кроз 20 дубинских интервјуа са представницима правосуђа, односно судијама, тужиоцима, адвокатима, нотарима и невладиним организацијама у Митровици, Приштини и Лесковцу.

Драгиша Мијачић, координатор радне групе Националног конвента о Европској унији (НКЕУ) за Поглавље 35, које се бави дијалогом и нормализацијом односа Београда и Приштине, нагласио је да је тај извештај једини документ који се систематски бави праћењем неког споразума између Београда и Приштине и истакао да су извештаји тог типа неопходни и за остале теме које се тичу живота свих грађана.

Оценио је да постоји веома мало интересовање о томе шта се дешава на Косову, посебно на имплементацији постојећих споразума и да се фокус ставља на нове споразуме, док имплементација постојећих "пада у заборав".

Нагласио је да ни за један споразум који је постигнут не постоји радно тело које прати његову имплементацију, као и да има веома мало информација о самим имплеметацијама.

"Имамо ситуацију да је већина споразума ограничена у свом трајању и то је негде где се о томе врло мало прича у јавности. Најбољи пример је коришћење таблица који је био ограничен на пет година плус осталих пет година. Ми данас имамо ситуацију да косовска страна више не жели да примењује тај споразум и онда долази до политичких проблема, проблема у дијалогу, безбедносних проблема..." казао је Мијачић.

Он је истакао и да српска страна нема контролу над имплеметацијом споразума, што је један од резултата бриселског дијалога.

"Споразум се постигне, донесу се неки полтитички закључци и обавезе да се он имплементира, али српска страна нема више никакав механизам контроле да ли ће се ти споразуми имплементирати или не, зато што велику већину имплементира косовска страна", навео је Мијачић и навео пример Заједнице српских општина.

Мијачић је оценио да се налазимо у ситуацији где се политичка тензија подиже на ниво где се помињу потенцијална ратна стања, али да је проблем у имплементацији, тумачењу и праћењу онога што је потписано, односно што су две стране узеле као обавезу.

"Проблеми у имплементацији су заиста огромни и они праве велике изазове грађанима у остваривању својих права... Нема систематског праћења, а ми би заиста желели да видимо ефекте постигнутих споразума шта они значе за грађане на Косову, без обзира које су националности", истакао је он.

Први секретар Амбасаде Норвешке Стефан Алмехаген Сандстад истакао је да је примена споразума о правосуђу битна за спровођење Бриселског споразума, али и за европске интеграције Србије, што је обухваћено кроз поглавља 23 и 35.

"Јасно је свима да нормализација односа између Београда и Приштине представља једно од, ако не и најважније питање на чланству Србије у ЕУ", казао је Сандстад.

Он је оценио да постоје одређена кашњења у спровођењу самог споразума, а као неке од највећих изазова у примени споразума, први секретар норвешке амбасаде издвојио је недовољан број српских судија на Косову, број нотара као и недовољне административне, просторне и техничке капацитете судова на северу Косова.

"Део посла је обављен. Девет година од Бриселског споразума, пет од споразума о правосуђу, морамо да забележимо да је напредак начињен, али да је у будућности потребно више. Срби на Косову још увек немају потпун и неометан приступ правосуђу на Косову", рекао је Сандстад и нагласио да се тачка 10 Бриселског споразума мора у потпуности имплементирати.

Текст је објављен у оквиру Програма транзиционе сарадње Републике Чешке.

Цео видео материјал можете преузети ОВДЕ.

(Бета, 20.07.2022)