Слика којој Србија аплаудира: "Ово је мој велики отац, Предраг Андрејић"
Блиц 28.09.2022
Колико је тежак и крвав динар зарађен у пољу, зна само српски сељак. За труд и проливени зној тешко да може да се нађе одговарајућа цена, а опет, све што може да уради са својих десет прстију не оставља простора страху од глади или немаштине. Задовољство и понос који остају после добро одрађеног посла лекције су које нам у аманет остављају наши очеви, мајке, баке и деке.
У суботу другог јула у Србији је било 34 степена. Сећате се? Неке делове Србије пробудила је јака грмљавина, а током дана је сунце толико неумољиво жарило да од запаре нисмо могли да дишемо, знате ону спарину коју једино невреме може да прекине? Било смо под климама и базенима и док смо се ми расхлађивали, они нису могли. Нису смели, јер би им пропао труд, напоран рад и све оно што су током целе године улагали. Баш тог јутра и Предраг Андрејић се упутио у свој
