Балкан, политика и избори: Излазак на гласање четврти пут за мање од две године

Бирачи у Бугарској 2. октобра ће добити прилику да на изборима гласају за нови сазив скупштине, четврти пут за мање од две године.

Ово су трећи превремени избори заредом у најсиромашнијој држави Европске уније, узроковани распадом шаренолике владајуће коалиције у јуну.

Странка десног центра Грађани за Европски развој Бугарске (ГЕРБ) која је на власти од 2009, на овим изборима је јасан и главни фаворит, пошто је у новембру прошле године тесно поражена од либералне партије Настављамо промене.

Очекује се да шест до осам странака пређе изборни цензус и да нови сазив скупштине опет буде шаренолик.

• Да ли Бугари у француском градићу заиста праве проблем или су изговор за десничарску политику
• Приведен бивши бугарски премијер - истрагу води ЕУ тужитељка
• Македонски парламент усвојио француски предлог за преговоре са ЕУ, опозиција напустила салу

'Без владе, цене још да скачу'

Попут многих Бугара, Захаринка Кокалова се плаши да нема краја хаосу који је настао после избора 2021, када странке нису успеле да формирају нову владу што је узроковало нова гласања.

„Плашим се да останемо без владе&qуот;, каже за новинску агенцију Ројтерс 62-годишња Кокалова, док седи на каучи њене куће у Давидкову, сиромашном селу подно Родопских планина на југу Бугарске.

„Плашим се додатног погоршања ситуације. Без владе, цене ће да скоче и живот ће постати још тежи&qуот;, тврди она.

У покушају да се прилагоди инфлацији која је погодила целу Европу, Кокалова и њен супруг су планирали да смање величину порција сопствених оброка на дневном нивоу и да користе јефтинија дрва за грејање ове зиме.

Оно што Кокалова неће променити је избор коме ће дати глас на изборима.

Традиционално гласа са Социјалистичку партију која обећава већу помоћ владе за становништво.

• Ороти изворски да та цјал свјат разбере: Говори изворски да те цео свет разуме
• Криптокраљица: Како је ова жена израдила цео свет, а онда нестала

Какав је изборни систем?

Гласачи ће бирати 240 посланика и посланица у Народној скупштини, а мандат би требало да траје четири године.

У Бугарској се примењују пропорционални изборни систем, а цензус је четири одсто.

У вишепартијском систему у Бугарској, ниједна странка није довољно снажна да сама формира владу, тако да је за очекивати формирање коалиције после избора.

Ко су главни играчи?

ГЕРБ, конзервативну странку, предводи дугогодишњи премијер Бојко Борисов.

Истраживања јавног мњења показују да би ова партија требало да победи.

Али као и прошле године, ГЕРБ има мале шансе да формира владу.

Углед странке нарушиле су оптужбе за корупцију и протести на улицама бугарских градова претходних година.

Већина осталих јачих странака не жели да сарађује са ГЕРБ-ом јер страхује од губитка гласова.

Изузетак је Покрет за права и слободе (ДПС), странка етнихчих мањина која је и у прошлости улазила у коалицију са партијом Бојка Борисова.

Настављамо промене је либерална странка.

Основана је уочи избора у новембру прошле године и успела је тада да избори тесну победу.

Лидер странке је Кирил Петков, који је дипломирао на америчком универзитету Харвард.

До јуна, када је влади Бугарске изгласано неповерење у скупштини, Петков је обављао функцију премијера.

До распада четворочлане владајуће коалиције која је подржава Петкова дошло је због неслагања либералне странке Настављамо промене и популистичке партије Постоји један такав народ око буџета и питања уласка Северне Македоније у Европску унију.

ДПС, партија центра која се залаже за улазак у ЕУ, на изборима у новембру прошлег године је била трећа по броју добијених гласова.

За ову странку традиционално гласају припадници турске и ромске етничке мањине у Бугарској.

Оптужбе за корупцију и куповину гласова, као и сарадња са ГЕРБ-ом, озбиљно су нарушила углед ДПС-а.

Социјилистичка партија (ВСП), про-руска левичарска странка коју многи сматрају наследницом бугарских комуниста из времена Совјетског Савеза, пролази кроз кризу идентитета.

Вођство партије покушава да оживи углед организације.

Некада је БСП био једна од две најпопуларније странке у земљи, али је на изборима у новембру прошле године заузела четврто место.

Истраживања јавног мњења сада предвиђају треће место социјалистима.

Ова странка је профитирала од учешћа бројних представника у претходном владама које су биле кратког даха, па и последња, премијера Петкова којој је главни циљ била борба против корупције.

Постоји један такав народ је популистичка странка на чијем челу је Слави Трифонов, ТВ водитељ и музичар.

Партија је заузела пето место на новембарским изборима, а сада јој се предвиђа борба за цензус.

Имиџ странке нарушен је оптужбама за корупцију и недостатком јасног идеолошког става о многим питањима.

Демократска Бугарска је десно-либерална коалиција, а на прошлим изборима је освојила шесто место.

Ова партија била је део владајуће коалиције која је подржавала претходну владу премијера Петкова.

Ова коалиција представља блок три либерално-зелене странке и од почетка се противила руској инвазији на Украјину.

Препород, популистичка анти-мигрантска странке, добила је гласова захваљујући снажном противљењу вакцинацији током пандемије корона вируса.

Ова партија је заузела седмо место на новембарским изборима и имала је најмањи број посланика у парламенту.

Истраживачи јавног мњења јој сада дају веће шансе, јер се очекује да искористе политичку нестабилност.

Странке је радикално про-руска, а лидер Костарин Костадинов, историчар и фолклориста, криви Запад за рат у Украјини.

Залаже се за излазак Бугарске из ЕУ и НАТО и успостављање пријатељских веза са Русијом.

Бугарски напредак је конзервативна про-руска странка коју је тек ове године покренуо бивши премијер Стефан Јанев.

Анкете показују да има шансе да пређе изборни цензус.

Бугарски напредак је, у суштини, умерена верзија Препорода.

Шта су главна питања?

Неуспех у обуздавању инфлације и контрола фискалног дефицита могли би да одложе планове Бугарске да усвоје евро као валуту.

Односи Бугарске и Русије су такође међу главним темама, пошто је дошло до захлађења традиционално блиских веза после одлуке Кремља да почне инвазију на Украјину.

Две странке којима се предвиђа најбољи резултат, ГЕРБ и Настављамо промене се залажу за продубљивање односа евро-атлантским партнерима, подржавају Украјину и обећавају становништву и привреду помоћ у борби против раста цена енергената и трошкова живота.

Одлазећа влада премијера Петкова је повећала пензије и плате запосленима у државним предузећима, али је четворочлана коалиција била нестабилна.

Христо Гаџалов (78), учитељ у пензији из Давидкова, сматра да повећање пензија није било довољно да се надокнади инфлација.

„Ништа не очекујем од избора. Верујем да ћемо после имати и друго, па треће гласање.

„Када видим како се свађају, немам ни жељу да гласам&qуот;, казао је Гаџалов за Ројтерс.

Шта кажу истраживања?

Анкете рађене крајем септембра показују да би ГЕРБ могао да добије између 23 и 29 одсто гласова, односно 60 до 70 посланичких места.

На изборима у новембру прошле године, ГЕРБ је имао 22 одсто.

Настављамо промене би могао да добије између 16 до 20 одсто гласова, што је пад у односу 25 одсто подршке на претходним изборима.

У мандатима, то би значило око 50 посланичких места.

Социјалисти, ДПС и Препород би требало да се боре за трећу позицију са пројектованих 10 до 14 одсто гласова.

Демократска Бугарска је на шест до осам одсто подршке, док странкама Бугарски напредак и Постоји један такав народ предстоји борба за изборни цензус од четири одсто.

---

Погледајте видео

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.01.2022)