Седам година од смрти Усније Реџепове: Сећање на стидљиву жеравицу
Телеграф 02.10.2022 | Горан Милошевић
- Мој драги колега и музички уредник Радио Београда Светомир Шешић замолио ме на једном концерту да напишем стихове за жену његовог живота. Учтиво сам га питао о којој се дами ради. Кад ми је показао прстом на Уснију, речи су навирале као гејзир - причао је Света Вуковић
Овако је Света поета описао легенду јужњачког мелоса Уснију Реџепову (1946 - 2015). Ова песма је погађала Уснију, говорила је да је то њена аутобиографска песма и да сама себе никад тако не би могла да опише. "Откад сам се родила игра ме је водила, песма је живот мој и све дугујем њој, о, песмо моја, о, игро моја, најлепши дани живота мог. Нека дуге косе ветри носе, нека ноге босе газе росе, нека руке моје грле зоре, нека очи моје ватром горе. Када усне
