Неизвесна изборна утакмица, неколико хиљада листића који одлучују ко ће бити председник Републике Српске (РС), Милорад Додик као један од два кандидата са највише гласова.

Иако личи на изборну трку Додика и опозиционе кандидаткиње Јелене Тривић која је почела претходног викенда, ово је заправо слика са избора 2014. године.

Наспрам Додика тада је стајао Огњен Тадић, кандидат опозиционог Савеза за промене, који је изборе изгубио за око 7.500 гласова.

„Никада ми није пало на памет да прогласим победу, јер одлуку о томе доноси изборна комисија.

„Када кандидат одлучи да прогласи победу у ситуацији која ни до пола није готова, понаша се као фудбалер који сам себи свира пенал&qуот;, каже Тадић за ББЦ на српском, коментаришући проглашену победу и славље на улицама коалиције која је ове године подржала Јелену Тривић.

• Избори у БиХ: Додик води у трци за председника Републике Српске, пораз Бакира Изетбеговића у Федерацији
• Шта су ново донели избори у Босни и Херцеговини
• Кристијан Шмит за ББЦ на српском: „Желим да радим на томе да будем последњи Високи представник у БиХ&qуот;

На основу 90 одсто обрађених бирачких места, Централна изборна комисија Босне и Херцеговине (БиХ) је саопштила да Милорад Додик, кандидат СНСД-а и досадашњи члан Председништва БиХ, има око 28.000 гласова више од Јелене Тривић, кандидаткињом опозиционе Партије демократског прогреса (ПДП).

Током изборне ноћи, победа је проглашена у оба изборна штаба, испред седишта ПДП-а у Бањалуци дошли су и трубачи, али је дан касније ПДП најавио жалбе на неправилности у изборном процесу.

„Онај ко мисли да ће Милорад Додик једноставно да се повуче и не бори се за власт до краја, тај је или пао са гране или је потпуни наивац.

„Трка ће бити неизвесна док не стигну и гласови из Србије, из иностранства, док се не преброје бирачка места где су разлике велике или има могућих манипулација&qуот;, каже економисткиња Светлана Ценић, некадашња министарка финансија Републике Српске и добра познаватељка политичке сцене у БиХ, за ББЦ.

Председник Републике Српске бира се у једном изборном кругу, а победник постаје кандидат са највише гласова бирача.

Додик, који одржава блиске односе како са властима у Србији, тако и са председником Русије Владимиром Путином, био је на позицији председника РС од 2010. до 2018. године.

Он је годинама под америчким санкцијама, а од априла ове године и под британским због, како је образложено, „поткопавања легитимитета и тешко извојеваног мира&qуот; у Босни.

Додик је више пута изјавио да за санкције не хаје.

У изборној ноћи био је миран, а на неколико снимака на друштвеним мрежама може да се чује како певуши: „Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине&qуот;.

Неколико сати након што је Јелена Тривић прослављала победу, Додик је у изборној ноћи изашао за бину у штабу странке и самоуверено саопштио да је тријумфовао: „Проглашавам победу за предсједника РС&qуот;.

Фактор противкандидат

Јелена Тривић кандидовала се са жељом да буде трећа председница Републике Српске у две и по деценије изборне традиције.

Пре ње, на првим послератним изборима 1996. године славила је Биљана Плавшић, да би на претходним изборима 2018. године победила Жељка Цвијановић.

У трку је ушла као посланица у Скупштини Републике Српске, једном од два ентитета Босне и Херцеговине створеног Дејтонским споразумом којим је 1995. године окончан рат у овој некадашњој југословенској републици.

„Она је у јавности препозната као жена која је професионално остварена, има национални сентимент, јако изражена национална осећања без којих не можете да замислите деловање у овдашњој политици, млада професорка на Економском факултету, жена са којом се много људи идентификовало.

„Брзо је добила доста симпатија, делимично и јер је била довољно храбра да изађе на црту Милораду Додику&qуот;, описује је аналитичарка Тања Топић.

На изборима 2014. године, насупрот Додика стајао је Огњен Тадић, данас делегат у Већу народа Републике Српске, тела које проверава да ли се прописима изгласаним у Скупштини РС угрожавају витални национални интереси конститутивних народа - Срба, Бошњака и Хрвата.

Тада је био кандидат опозиционог Савеза за промене, као члан и данас опозиционе Српске демократске странке (СДС).

Ипак, то није био његов једини страначки ангажман.

Политичку каријеру почео је у Српској радикалној странци Републике Српске коју је основао Војислав Шешељ, да би касније прешао у СДС, па био члан Народне странке и Демократског народног савеза пре него што се повукао из страначке политике.

„Њих двоје имају другачије каријере: Тадића су правили други, мењао је странке и стране.

„Јелена Тривић се изборила за себе и у парламенту, трансформисала се од бојажљивих до готово агресивних наступа&qуот;, каже Светлана Ценић.

Тадић је на изборима 2014. године освојио 44,28 одсто, док је Додик освојио 45,39 одсто гласова и уз разлику у подршци од око 7.500 бирача постао председник Републике Српске.

Четири године раније, Тадић је на изборима за исту функцију изгубио од Милорада Додика са знатно већом разликом: освојио је 35,92 одсто гласова, наспрам 50,52 одсто подршке за кандидата СНСД-а.

Према непотпуним резултатима ЦИК-а за председничке изборе 2022. године, Додик је освојио 48,36 одсто (268.235) гласова, а Тривић 43,27 одсто (240.353) гласова.

На изборима за трочлано Председништво БиХ из реда српског народа, Жељка Цвијановић, досадашња председница Републике Српске и блиска Додикова сарадница, освојила је близу 300.000 гласова (52,67 одсто), показују резултати ЦИК-а.

Додиков СНСД остала је појединачно најјача партија у Републици Српској са подршком од око 35 одсто изашлих (183.532 гласа).

Избори за председника Републике Српске

• 1996. године: Биљана Плавшић (59,2 одсто) - Абид Ђозић (18,3 одсто)
• 1998. године: Никола Поплашен (43,9 одсто) - Биљана Плавшић (39 одсто)
• 2000. године: Мирко Шаровић (49,8 одсто) - Милорад Додик (25,7 одсто)
• 2002. године: Драган Чавић (35,9 одсто) - Милан Јелић (22,1 одсто)
• 2006. године: Милан Јелић (48,9 одсто) - Драган Чавић (29,4 одсто)
• 2007. године: Рајко Кузмановић (41,3 одсто) - Огњен Тадић (33,8 одсто)
• 2010. године: Милорад Додик (50,5 одсто) - Огњен Тадић (35,9 одсто)
• 2014. године: Милорад Додик (45,4 одсто) - Огњен Тадић (44,3 одсто)
• 2018. године: Жељка Цвијановић (47 одсто) - Вукота Говедарица (41,8 одсто)

До 2002. године мандат председника РС трајао је две године, да би од тада био продужен на четири.

Фактор Бањалука

Главни град ентитета Република Српска на другим узастопним изборима тврд је орах за владајућу странку Милорада Додика.

„Онај ко добије Бањалуку има огромне шансе да добије и остало, зато су се око овог града увек ломила копља&qуот;, каже Светлана Ценић.

На локалним изборима 2020. године СНСД је успео да освоји већину мандата у градској скупштини, али је одјекнуо пораз Игора Радојичића у градоначелничкој трци.

Драшко Станивуковић постао је опозициони градоначелник институционалног средишта Републике Српске, као кандидат који долази из ПДП-а, странке чији је део и Јелена Тривић.

У изборној ноћи 2022. године, док је Милорад Додик још био опрезан у одговору на питање да ли ће поново постати председник Републике Српске, лидер СНСД-а гласно је признао сопствени пораз у Бањалуци.

„Некада је Бањалука могла да одлучи изборе, док су опозиционе странке имале снажно упориште у другим деловима РС-а, што више није случај.

„Данас је на сцени феномен Бањалуке која је добила највише од Републике Српске, али део елите и средњег сталежа мисли да може да добије још више - а то је створило револт у остатку РС где постоје многе запостављене општине&qуот;, сматра Тадић.

• Избори у Републици Српској: Ко су кандидати
• Избори у Босни и Херцеговини: Све што треба да знате
• Ко је ко на изборима у Босни и Херцеговини

Фактор Србија

Милорад Додик и Јелена Тривић можда су највећи ривали на изборима за председника Републике Српске, али деле још један део биографије.

Обоје су имали право да одлучују о политичким питањима у иностранству - и Додик и Тривић имали су бирачко право на изборима који су у суседној Србији одржани 3. априла 2022. године.

Опозициона кандидаткиња гласала је тада у Земуну, док је Додик то учинио у београдској општини Савски венац.

Била је то само једна од епизода дубоке политичке повезаности оба пола политичке сцене у Републици Српској са Србијом.

„Београд је увек ветар у леђа - оно што се дешава у Београду, догађа се и у региону.

„Ако у Београду дува кошава, дува и код нас толико да не добијемо само упалу плућа, него упалу мозга&qуот;, сликовито описује Светлана Ценић.

Огњен Тадић, некадашњи председавајући Дома народа Босне и Херцеговине, сматра да се београдски утицај у изборном резултату у РС не види.

„Никакав директан утицај Александра Вучића на овај развој догађаја не постоји.

„СНС је велика странка која жели да игра на све опције у свим земљама које окружују Србију, али то није знак државне политике већ величине СНС-а који у интересу Србије мора увек имати отворена врата са свим политичким факторима&qуот;, каже он.

Ипак, последња предизборна недеља донела је неочекивано узбуђење на улицама Бањалуке у које је била укључена управо СНС Александра Вучића из суседне Србије.

Без много детаља и званичног саопштења, три дана пре избора у Бањалуци су приведени Адам Шукало и Владимир Мандић, високи функционери СНС-а.

Медији су известили да су обојица пуштени после саслушања и претреса возила.

„Одавно односи Вучића и Додика нису исти, а то се могло видети по писању београдске штампе блиске режиму у Србији, где су се појавиле афере чији је део Милорад Додик.

„Јелена Тривић се састала и са амбасадором Србије у Сарајеву (Александром Ђорђевићем), некадашњим челником БИА, гостовала је у српским медијима и више него Додик у овој кампањи.&qуот;

Предизборни плакати власти и готово читаве опозиције у Републици Српској идентичним бојама српске заставе и готово идентичним дизајном добро одсликавају и величину разлика у политикама два пола партијске сцене.

Због свега тога, Светлана Ценић тврди да ни евентуални избор Јелене Тривић не би много променио окренутост Бањалуке званичном Београду.

„Што се тиче србовања и послушности Србији, ту нема никакве разлике - то бисмо и даље гледали, можда чак и снажније&qуот;, закључује она.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.04.2022)