Политика: Где се преплићу Косово и региони на истоку Украјине или Србија и Русија

Иако је исток Украјине од Косова, у срцу Балкана, удаљен више од 1.400 километара, а раздвајају их бар три државе и једно море, политичари ове регионе, некада познате по рудама, све чешће стављају у исту раван.

Не географску, већ геополитичку.

„Аргумент Косова&qуот; као преседан у међународном праву где је једнострано проглашену независност као свршен чин признало више од сто држава, међу којима и неке од најмоћнијих на свету, руски председник Владимир Путин често користи, правдајући сопствене потезе у односима са суседним земљама.

Раније су у центру пажње Москве биле независност Абхазије и Јужне Осетије у Грузији, потом Крим, а данас Доњецка, Луганска, Запорошка и Херсонска област у Украјини.

Запад је, чини се, припремио одговор, опет преко Балкана.

Предлог две водеће европске силе којим би се, четврт века од почетка сукоба на Косову могао решити један у низу балканских чворова, смишљен је, тврди српски председник Александар Вучић, између осталог и да би се актуелном противнику Запада, Русији, помрсили конци.

Вучић је на конференцији за новинаре 8. октобра рекао да не може да говори о детаљима француско-немачког предлога, али да је суштина да Србија допусти улазак Косова у све међународне организације и институције, међу којима и Уједињене нације, а да би заузврат добила брзи улазак у ЕУ и значајне економске користи.

Рекао је и да док је он председник, Србија то неће прихватити.

Председник Србије је рекао да је мотив Француске и Немачке, које стоје иза овог предлога, и тај - да се „Косово као аргумент избије Путину из руку&qуот;.

• Да ли је Путин променио став о Косову или га користи као „чип за трговину“ са Западом
• Вучић: Позиција Србије тежа после изјава Путина о Косову, остајемо снажно на европском путу
• Зашто Русија расписује „референдуме“ у окупираној Украјини

Могу ли се поредити позиције Београда и Кијева приликом интервенције НАТО авијације 1999. на Србију и руске инвазије на Украјину 2022?

„Чак иако Русија користи такозвани 'косовски преседан' да оправда територијално ширење у Украјини, не видим директне паралеле између ових случајева&qуот;, каже Валур Ингимундарсон, професор савремене историје са Исландског универзитета, за ББЦ на српском.

Како каже, западна војна интервенција 1999. године није имала за циљ да мења границе.

И каснија независност Косова се односила на сецесију од Србије, а не на укључивање у другу државу, попут неке од учесница интервенције, чланица НАТО пакта.

Устав Косова изричито забрањује придруживање другим државама, подсећа Ингимундарсон.

„И треће, случај Русије је правно контрадикторан.

„Иако се и даље позива на рат на Косову као на кршење међународног права и понавља да се противи независности Косова, она (Русија) се експлицитно ослања на оба примера да би дала легитимитет сопственој војној интервенцији и територијалним припајањима у Украјини на основу самоопредељења&qуот;, каже Ингимундарсон, који се и раније бавио овим питањима.

• Какав је био Ђинђићев, а какав Руговин план за Косово
• „Година када је мржња продубљена&qуот;: Референдум на Косову - 30 година касније
• Шта је остало од Ахтисаријевог плана на Косову

Став Међународног суда правде

Дејвид Л. Филипс, директор програма за изградњу мира са Института за људска права Колумбија универзитета, сагласан је са Ингимундарсоном.

„Кремљ се често позива на косовски преседан да би оправдао окупацију територије у Грузији и Украјини, као и друге замрзнуте сукобе.

„Међународни суд правде је јасно ставио до знања да је случај Косова јединствен и дрски су и погрешни, а и неоправдани покушаји Русије да то морално изједначи&qуот;, навео је Филипс у писаној изјави за ББЦ на српском.

Руско Министарство спољних послова у саопштењу 22. септембра после одржаних, међународно непризнатих референдума у четири украјинска региона о припајању Русији, подсетило је поново на став Међународног суда правде (МСП) о Косову.

У саветодавном мишљењу овог суда из 2010. наводи се да Декларацијом о проглашењу независности Косова 17. фебруара 2008. није прекршено међународно право.

Наводи се и да декларације о независности не могу бити легалне ако се доносе уз незакониту употребу силе.

„То је можда разлог зашто су Руси признали независност Доњецка и Луганска пре него што су напали Украјину и искористили референдуме у Херсону и Запорожју да дају легитимитет тим захтевима за независност&qуот;, каже Ингимундарсон.

Ипак, тешко да се инвазија може тумачити као законита употреба силе којом би се оправдала права народа „Донбаса и југа Украјине&qуот; на самоопредељење, додаје.

„Штавише, принудни референдуми организовани под војном управом - са одабраним међународним посматрачима и искључењем међународних организација, као што су УН - немају валидност и легитимитет.

„Окупација стране силе, чак и ако се правда 'позивом' пуномоћника, не даје трајни суверенитет на територији и из тог разлога не постоји правно оправдање да се одржи референдум о независности или анексији&qуот;, наводи исландски историчар у писаној изјави за ББЦ на српском.

Референдуми

Иако независност Косова 2008. није проглашена на референдуму, и таквих је изјашњавања грађана било, али знатно раније - 1991. године.

Косовски Албанци који су и тад, као и сад, чинили већину становништва на Косову, одржали су референдум у јеку запаљиве атмосфере у Југославији, држави која се већ распадала.

Пре три деценије, масовно су учествовали на референдуму о независности Косова од Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) и Србије.

Идеја је била да, уколико опстане Југославија, Косово жели да буде равноправна федерална јединица са осталим републикама, у супротном - креће путем независности.

Излазност је била 87 одсто, а резултат готово стопроцентно за независност.

Ипак, до проглашења независности Косова и признања стотинак држава, дошло је 17 година касније.

Референдумске резултате са Косова 1991. године признала је само Албанија, а исход изјашњавања одржаних у четири украјинска региона данас подржала је Русија и тренутно једини савезници Москве, попут Сирије, Белорусије и Северне Кореје.

Генерална скупштина Уједињених нација (УН) већином је усвојила резолуцију којом осуђује руску анексију четири украјинске области - Доњецке, Херсонске, Запорошке и Луганске.

Резолуцију су подржале 143 државе, док је 35 било уздржано, међу њима Кина и Индија.

Међу државама које су осудиле анексију била је и Србија, која, за разлику од већина држава у Европи, није увела санкције Русији.

• Шта руска анексија значи за украјинске области
• Шта значи повлачење признања независности једне државе
• Путинова порука Србији: „Имаћете довољно гаса ове зиме&qуот;
• Резолуција 1244 - двадесет година касније

Кршење људских права

Један од аргумената које Москва користи као разлог за инвазију на Украјину је кршење људских права - један од повода за НАТО бомбардовање тадашње Југославије 1999. године.

Ово је за Валура Ингимундарсона неубедљива аналогија.

„Док се расправљало да ли ниво српске репресије над косовским Албанцима оправдава западну војну реакцију, ризик од 'етничког чишћења' је био неоспоран.

„Проруски оријентисани грађани источне Украјине, насупрот томе, нису били подвргнути 'геноцидној политици' украјинске владе, како тврди Русија, већ су их, у ствари, штитили Руси&qуот;, истиче професор из Рејкјавика.

Даље, иако се обе позивају на међународно право, и Русија и Србија су га „флагрантно кршиле&qуот;, сматра Дејвид Филипс.

„Србија је под влашћу (Слободана) Милошевића била флагрантни кршилац међународног права.

„Вучић одржава Милошевићеву агенду покретањем операција малигног утицаја које имају за циљ подривање косовске државе и подржава српске екстремисте који стварају услове за ескалацију сукоба&qуот;, оцењује Филипс.

Српске власти позивају се на Резолуцију Савета безбедности 1244 која обезбеђује међународно безбедносно присуство на Косову и гарантује суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике Југославије, државе која више не постоји.

Али на Косову је и даље, додуше у мањем обиму, делује цивилна мисија Уједињених нација (УНМИК).

Филипс сматра да је Резолуција 1244 „анахронизам усвојен да би се смирила забринутост Србије&qуот;, те да би УНМИК требало распустити.

„УНМИК је скуп и безначајан. Одавно је дипломатску архитектуру требало изменити тако да одражава стварност.

„Србија је изгубила Косово због Милошевићевих злочина, косовски Албанци се више никада неће покорити српској власти и тиранији&qуот;, уверен је он.

У извештају Високог комесеријата за људска права УН-а о Косову из 1999. наводи се да је позадину сукоба албанских побуњеника са снагама Милошевићевог режима осликавале непропорционална употреба силе југословенских власти, убијања, патње и присилно расељавање људи.

Шта Србија може да учини?

Да одабере.

Новим предлогом који је, наводно, на дипломатском столу, Косово би требало да добије столицу у Уједињеним нацијама, а Србија бржи улазак у Европску унију.

Много пре тога се од Србије, земље кандидата за чланство у Европској унији, очекује да уведе санкције Москви и усклади политику са Бриселом.

Због свега тога, Србија није срећна због односа Запада према њој, рекао је Вучић.

„За њих је територијални интегритет Украјине света ствар, а територијални интегритет Србије важи, али без Косова, све вам је јасно&qуот;, поручио је српски председник.

Србију и Русију не само да вежу сентименти „словенске браће&qуот; и још увек повољна цена гаса коју Србија купује, већ и наизглед доследна подршка Москве у Савету безбедности Уједињених нација управо око Косова.

„Србија може да бира - хоће ли да је повезују са аутократијама и да буде дискредитована због сарадње са Русијом или јој је будућност са Европом и Западом.

„И после овога што се дешава у Украјини, нема средине&qуот;, каже Филипс.

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља.

Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.19.2022)