Црна Гора и политика: Миодраг Лекић, мандатар без мандата за састав Владе
Искусни дипломата и политичар за ББЦ на српском говори о тренутном стању на политичкој сцени Црне Горе која пролази кроз низ значајних политичких криза.

Две године експеримената.
Овако политичку слику Црне Горе описује Миодраг Лекић, један од страначких лидера који су у августу 2020. године после три деценије сменили са власти Демократску партију социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића.
„Имали смо два експеримента са владама, па је наша победа на неки начин поражена - у томе шта се урадило, али и наспрам очекивања грађана.
„Први експеримент је било састављање владе од самозваних експерата, док је други експеримент била коалиција пораженог ДПС-а и дела победника&qуот;, каже Лекић у разговору за ББЦ на српском.
Влада три коалиције са стручњацима у тиму потрајала је нешто више од годину дана, а Лекићева странка Демос отишла је у опозицију јер је потом на власт дошла мањинска влада Дритана Абазовића кога је подржао Ђукановићев ДПС.
Када је и та влада пала после свега неколико месеци, странке победнице избора 2020. договориле су се о новој коалицији и за трећег мандатара предложиле Миодрага Лекића, али је председник Ђукановић одбио да му повери мандат за састављање владе.
„Нема гаранција да би тај трећи експеримент био успешан, али би бар био формиран по принципима демократије.&qуот;
- Има ли решења за политички Гордијев чвор у Црној Гори
- Локални избори у Црној Гори: Борба за општине или за стартне позиције пред ванредне парламентарне изборе
- Пала влада Дритана Абазовића
Миодраг Лекић је дугогодишњи дипломата, амбасадор некадашње Југославије почетком деведесетих у Мозамбику, Лесотоу и Свазиленду, а од 1995. до 2003. југословенски представник у Италији.
У политичком животу Црне Горе, један од највећих успеха је достигао 2013. године када га је неколико процената гласова делило од победе на председничким изборима над кандидатом ДПС-а Филипом Вујановићем.
'Фрађиле'
Ни треће сабирање гласова изборних победника из 2020. није било лако: било је потребно најмање седам састанака представника странака које су тек пред истек рока, без формалног стављања потписа, постигле сагласност да Миодраг Лекић постане мандатар.
„Да ли је све то фрађиле, крхко, како би рекли Италијани - то јесте.
„Али се и даље сви који су постигли договор, тога и држе.&qуот;
На питање да ли верује да су све странке искрено стале иза његове кандидатуре, Лекић даје додатне нијансе.
„Нисам никоме могао да завирим у душу, али постојале су различите игре.
„Актуелна влада је пала и можда је некоме било у интересу да она што дуже у том стању потраје - парцијални интереси нису нестали.&qуот;
С друге стране, Лекић нема дилеме да је председник Мило Ђукановић, који се у образложењу одбијања да му додели мандат послужио објашњењем да „није стекао утисак да постоји јасна већина&qуот;, онај коме политичка нестабилност одговара.
„Његов крајњи циљ је да се све заљуља у в.д. и техничким стањима, а да он остане једина легитимна институција.
„То би уздрмало и Тужилаштво, које је исто у в.д. стању, али је показало неке знаке живота.&qуот;

Ко је Миодраг Лекић
- Рођен је 1947. године у Бару (Црна Гора);
- Дипломирао међународне односе на Факултету политичких наука у Београду, школовао се у Француској;
- 1990-1992. амбасадор социјалистичке Југославије у Мозамбику, Свазиленду и Лесотоу;
- 1992-1995. министар иностраних послова Црне Горе;
- 1995-1999. и 2001-2003. амбасадор Савезне Републике Југославије у Италији;
- 2012. постаје лидер опозиционе коалиције Демократски фронт;
- 2013. поражен у неизвесној трци за председника Црне Горе од кандидата владајућег ДПС-а Филипа Вујановића;
- 2015. оснива странку Демос, чији је лидер до данас;
- од 2012. посланик у Скупштини Црне Горе.
'Не знамо ко је већина, ко је мањина'
Када сабира резултате из претходне две године, Миодраг Лекић са осмехом закључује да се у Црној Гори појавио и проблем са једноставним значењима речи.
„Ми не знамо ко је већина, ко је мањина - ми имамо терминолошки проблем.
„Кад вам кажем мањина, збунићу вас на кога мислим, ето до тога смо дошли.&qуот;
Све то види као резултат транзиције ка систему са више странака, кога оцењује као „први пут демократски&qуот;.
„Нисмо одговорили захтевима грађана и њиховим идеалима: видели смо ситуације где су неки изгледали као да се вежбају државе, није било минималног заједништва у парламентарној већини где је морало да се гради поверење, а често није било ни квалитетног односа парламента и владе.
„ДПС није у потпуности изгубио - а са грешкама победника, он се чак и помало ревитализовао.&qуот;

Узрок томе види и у начину настанка последње две црногорске владе.
„Прву владу (Здравка Кривокапића) су добрим делом формирали делови цркве, а другу (Дритана Абазовића) су опет добрим делом формирали страни фактори.&qуот;
Решавање питања односа државе и Српске православне цркве мучило је обе владе, а потпис Дритана Абазовића на Темељни уговор, којим се ови односи уређују, измакао му је премијерску столицу.
„Ја не бих рекао да је то историјски споразум, мада јесте значајна тема и добро је што је она склоњена са дневног реда.
„Али то је договор овог тренутка, овог момента - и ја га не бих проглашавао ни вечним, ни историјским.&qуот;
Лекић ће зато напоменути да је важније да се неке ствари врате у уобичајене токове.
„Црква се умешала у формирање владе на таласу масовног сентимента са протестних литија против Закона о слободи вероисповести и, да тога није било, не би се тако лако умешали.
„Можда делујем наивно, али надам се да су и они извукли неке поуке и да сада апсолутно треба да се врате у оквире регуларног деловања јер је ово лаичка држава.&qуот;

Као највеће достигнуће у претходне две године, Лекић види избор тужилаца и Тужилачког савета, који је додуше и даље у стању вршиоца дужности.
То је предуслов за борбу против криминала и корупције која је било једнако промовисана у предизборним кампањама, али и захтевана од међународних партнера Црне Горе.
„То питање је исто био неуспех - видели смо вербализам, инфлацију речи, а без неких већих резултата.
„Декриминализацију не треба радити реваншистички, а ми смо видели многе потезе без исхода иако јесте било неколико значајних догађаја, попут хапшења челнице правосуђа.&qуот;
О председнику и (техничком) премијеру
У парламентарну кризу у Црној Гори умешаће се ускоро још један елемент.
Председнику Милу Ђукановићу на пролеће 2023. истиче петогодишњи мандат, а земља се спрема за редовне председничке изборе који би по први пут у историји могли да буду спојени са парламентарним.
Ипак, приче о кандидату опозиције - једном или више њих - нема ни на видику.
„То је све јако близу и, да су нормалне околности, већ би требало бити спреман.
„Али та тема је сасвим скрајнута, нико још није отварао карте, иако би уједињавање снага било нешто повољно.&qуот;

Силазак Мила Ђукановића са политичке сцене Црне Горе Лекић види као важан тренутак, али и шансу.
„Ја не мислим да ће од тог тренутка кренути бајка, иако га сматрам веома одговорним за политике подела, демагогија, манипулација.
„Он је један од родоначелника српског популизма у Црној Гори са снажним изјавама које се не заборављају, да би се потом пребацио на екстремни црногорски популизам са дежурним темама.&qуот;
С друге стране, каже да је навијао за младе црногорске лидере - Дритана Абазовића и Алексу Бечића, лидера странке Демократе, најближег Лекићевог коалиционог партнера.
„Поен Црне Горе је да је Албанац премијер, али то свакако није поен који је вештачки.
„Дритан Абазовић је ушао у борбу против криминала и показао одређену храброст, али истовремено је то и вихор политике, са много изјава и покушаја, а скромним резултатима - то је морало бити боље.&qуот;

Српство, црногорство, Југославија
Иако је изгледало да ће односи Подгорице и Београда бити растерећенији после изборних резултата 2020. године, тензије су тек незнатно спуштене.
Државничке посете нешто су чешће, али је у дипломатској комуникацији и те како било шумова, а амбасадор Србије у Подгорици Владимир Божовић проглашен је непожељним, да би му у октобру 2022. био забрањен улазак у Црну Гору.
„Са обе стране су биле грешке, биле су реципрочне, али ја тренутно не видим видљив притисак из Београда, мада то може бити и само затишје.
„И традиционално кроз историју је проблем био са дворовима, са елитом, док обични грађани желе боље путеве, економију, културну размену.&qуот;
И сам Лекић се често сусретао са животом на ивици српско - црногорских односа, сврставан или у заговорнике независности Црне Горе или у промотере политике Србије.
„Судбина свих који покушавају да сагледају целину и буду ван тих српско-црногорских подела је да буду сврставани на обе стране.
„Они мисле да ја филозофирам кад кажем да ми је неприхватљиво српство које је антицрногорско и црногорство које је антисрпско - и то заиста није нека велика мудрост.&qуот;
Уместо тога, Лекић ће себе спремно описати осећајем којој култури припада.
„Постоји свест да нама није било лоше у Југославији, као једној од шест република - ми немамо ту трауму.
„И ако су успели да разбију Југославију, неће лако разбити југословенску културу која није нигде систематизована већ се репродукује по природи ствари.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.26.2022)
