Јеси ли ти нека девојчица да се стидиш?
Недељник 02.11.2022 | Хана Пишчевић
Док се шетам с Давидом, четворогодишњим клинцем своје сестре, пролазимо поред комшије који испред своје куће тресе тепих.
Машем му и кажем ћао, на шта се он јавља прво мени а потом Давиду. Давид као и многа мала деца, окреће главу и одбија да махне. Кажем му да се поздрави али он наставља да корача. Комшија га дозива по имену а затим каже: Ма је л’ си ти нека девојчица да се стидиш? Давид то не разуме и наставља даље по свом. Тек кад уђемо у другу улицу, схватам да ме пече кожа. Схватам колико тога прихватамо као нормално иако ништа није нормално. Навика је смрт за промену. Цео
