Jesi li ti neka devojčica da se stidiš?

Mašem mu i kažem ćao, na šta se on javlja prvo meni a potom Davidu. David kao i mnoga mala deca, okreće glavu i odbija da mahne. Kažem mu da se pozdravi ali on nastavlja da korača. Komšija ga doziva po imenu a zatim kaže: Ma je l’ si ti neka devojčica da se stidiš? David to ne razume i nastavlja dalje po svom. Tek kad uđemo u drugu ulicu, shvatam da me peče koža. Shvatam koliko toga prihvatamo kao normalno iako ništa nije normalno. Navika je smrt za promenu. Ceo