За осам година постојања Координационог тела за родну равноправност Владе Србије усвојен је Закон о родној равноправности, уведено је мерење напретка у овој области, радило се на запошљавању жена и спречавању насиља над њима.

Овај посао сада је преузео тим на чијем челу је Маја Гојковић, потпредседница Владе и министарка културе .

Ова инситуција ће „наставити да ради на јачању сарадње са организацијама цивилног друштва и пружању подршке пројектима који за циљ имају економско оснаживање жена, борбу против родно заснованог насиља и родних стереотипа, као и већем укључивање жена у аспекте политичког, економског и друштвеног живота&qуот;, наводе из Координационог тела за родну равноправност у писаном одговору за ББЦ на српском.

• Нова Влада Србије: Више министарства, више и брига
• Од аикида, преко повратка старих лица, до распада коалиције: Ко су нова имена у Влади Србије
• Координатор служби безбедности у Србији - колико је важна будућа улога Ивице Дачића

Уз Владу која је нове чланове добила пола године од одржавања парламентарних избора, промењен је и састав њеног тела за родну равноправност.

Избор нових имена изазвао је бројне реакције у јавности, јер се међу њима нашао Братислав Гашић, нови министар унутрашњих послова.

Гашић је 2016, у то време министар одбране, пре обраћања медијима рекао да „воли новинарке које клече&qуот; због чега је министарски кабинет заменио директорском фотељом у Безбедносно-информативној агенцији (БИА).

ББЦ на српском је покушао да сазна на основу којих критеријума се бирају чланови Координационог тела, али из Владе Србије нису одговорили на питања до објављивања текста.

Координационо тело за родну равноправност формирано је 2014, у време када је премијер Србије био данашњи председник државе Александар Вучић.

Председничка фотеља припала је Зорани Михајловић тадашњој потпредседници Владе и министарки грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Михајловић је у октобру, када је представљен нови кабинет, изгубила и министарско место, али и позицију у Координационом телу.

Неједнакост мушкараца и жена у Србији у бројкама:

• Према последњем попису из 2011, у Србији живи 3.507.325 жена, док је мушкараца 200.000 мање
• Запослено је 52,8 одсто мушкараца, а жена 38,1 одсто
• Жене у просеку имају за око 8.000 динара ниже плате од мушкараца
• Самозапосленост је двоструко већа код мушкараца него код жена (28 наспрам 13 одсто)
• Стопа пословне неактивности жена је 54,6 одсто, а мушкараца 38,2 одсто, а најчешћи разлог је што жене негују децу или старе

*Извор: Републички завод за статистику

Шта је улога Координационог тела за родну равноправност?

Координационо тело било је задужено за спровођење Националног плана за родну равноправност, као и за сарадњу са бројним невладиним организацијама које су посвећене побољшању положаја жена.

Тако су са Етно мрежом, скупом занатских удружења и задруга, радили на запошљавање 1.000 жену из руралних подручја.

„Та сарадња нам је помогла да дођемо до већег броја људи, али и доносиоца одлука да увиде потенцијал наших жена и колико могу да доприносу економији.

„Покушали смо да подстакнемо више страних и домаћих компанија и јавних предузећа да за своје пословне поклоне не купују фабричке или увозне производе већ домаће рукотворине наших жена и у томе смо успели&qуот;, прича Ива Радић, координаторка Етно мреже за ББЦ на српском.

Тим је задужен да „иницира и прати спровођење стратешких докумената, закона и других прописа у родној равноправности,&qуот; наводи се наводи се на званичном сајту ове институције.

Координационо тело, такође, даје стручна мишљења и усмерава рад државних органа у пословима који директно или индиректно утичу на родну равноправност и координира рад органа државне управе и других институција у циљу унапређења родне равноправности.

Један од пројеката овог тима био је и рад на спречавању насиља над женама, па су тако били ангажовани, између осталог, на побољшању система за прикупљање података и документовање случајева насиља над женама и насиља над децом и успостављању стално доступне телефонске СОС линије.

Извештаје о раду тело доставља Влади на сваких 90 дана, а предлоге, мишљења и стручна објашњења шаље и министарствима, посебним организацијама, другим органима и стручним организацијама у чијој надлежности је и област родне равноправности.

Србија је 2021. усвојила Закон о родној равноправности чему су претходила неслагања унутар саме владе, што је тадашња председница тела Зорана Михајловић и рекла у интервју за ББЦ на српском 2019.

„Држава је показала како се ради на родној равноправности - то је тема о којој се прича, радимо пројекте, буџет нам је родно сензитиван и добија све похвале из Европе.

„Али на нижим нивоима власти, све се види по броју председница општина - колико имамо председница општина толико имамо родне равноправности у Србији - Немамо је&qуот;, закључила је тада.

Нови чланови Координационог тела за родну равноправност

Влада Србије је 31. октобра именовала нове чланове овог тела.

Поред Маје Гојковић и Братислава Гашића, део новог састава су и:

• Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог;
• Дарија Кисић, министарка за бригу о породици и демографију;
• Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања;
• Маја Поповић, министарка правде;
• Тања Мишчевић, министарка за европске интеграције;
• Саша Мирковић, помоћник генералног секретара за планирање, надзор, координацију политика и послове у вези са процесом интеграције у Европску унију и председник Политичког савета Владе за спровођење Резолуције Савета безбедности 1325.

Извор: Влада Србије

Више од пола века потребно за родну равноправност

Србија је прва земља изван Европске уније која је увела у статистику Индекс родне равноправности, наводе из Координационог тела за ББЦ на српском.

Овим индексом, уведеним 2016, мери се напредак остварен у области здравља, моћи, образовања, зарада и слободног времена жена, као и у борби против родно заснованог насиља.

Подаци за 2021. показују да Србија јесте остварила напредак у испуњавању стандарда, али и да каска за 12 поена за Европом.

„Циљ је стварање једнаких услова за жене и мушкарце у свим областима живота, а пре свега у домену моћи, новца и слободног времена јер подаци показују да су жене мање плаћене и више времена проводе на неплаћеном послу&qуот;, оценила је тада Зорана Михајловић.

Закључак овог индекса је да је Србији потребно чак 59 година до достизања пуне родне равноправности - уколико настави овим темпом.

Погледајте видео: Зашто се води полемика око родно осетљивог језика

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.04.2022)