Dragan Luković: Treba li Srbiji predsednik?
Novi magazin 07.11.2022
Posle ovogodišnjeg institucionalnog sloma i nastavka kršenja Ustava u delu koji se odnosi na politički sistem i podelu vlasti, a koji ćemo sasvim sigurno gledati do sledećeg odmeravanja političkih snaga partija, verovatno 2024. godine, opet jednovremeno i pre ustavnog roka spajanjem izbora, moramo se ozbiljno zapitati ima li smisla bilo kakva dalja uloga predsednika u našem političkom sistemu.
Skoro osam meseci je Srbiji trebalo da dobije Vladu, sa najvećim brojem ministara u njenoj post-komunističkoj istoriji. Glavni razlog za postavljanje ovog rekorda leži u činjenici da je Srbija zemlja super-predsedničke vladavine u kojoj su institucionalni slomovi poput napred pomenutog jedan od alata predsedničke vladavine. Razlozi su mnogo dublji i odnose se na karakter našeg političkog sistema (koji deli izvršnu vlast na dva dela: Vladu i predsednika Republike),
