Драган Луковић: Треба ли Србији председник?
Нови магазин 07.11.2022
После овогодишњег институционалног слома и наставка кршења Устава у делу који се односи на политички систем и поделу власти, а који ћемо сасвим сигурно гледати до следећег одмеравања политичких снага партија, вероватно 2024. године, опет једновремено и пре уставног рока спајањем избора, морамо се озбиљно запитати има ли смисла било каква даља улога председника у нашем политичком систему.
Скоро осам месеци је Србији требало да добије Владу, са највећим бројем министара у њеној пост-комунистичкој историји. Главни разлог за постављање овог рекорда лежи у чињеници да је Србија земља супер-председничке владавине у којој су институционални сломови попут напред поменутог један од алата председничке владавине. Разлози су много дубљи и односе се на карактер нашег политичког система (који дели извршну власт на два дела: Владу и председника Републике),
