Вантелесна оплодња у Србији: Стигли први пакети јајних ћелија из иностранства - ко може да се пријави за процедуру о трошку државе
Многе жене су до сада процедуре вантелесне оплодње и инсеминације морале да обављају и плаћају ван земље.
Текст је ажуриран 25. јануара 2023.
Први пакети репродуктивних ћелија увезени о трошку државе стигли су у Србију из Шпаније.
Реч је о шест пакета јајних ћелија за шест жена, рекла је Сања Радојевић Шкодрић, директорка Републичког фонда за здравствено осигурање за РТС.
Четири жене ће обавити процес вантелесне оплодње у Гинеколошко-акушерској клиници Клиничког центра Србије, а две у Народном фронту у Београду, рекла је Радојевић Шкодрић.
Србија увози материјал из једне банке из Шпаније, као и банке из Чешке и две из Данске.
Парови и сингл жене могу да бирају из које банке ће да узму репродуктивни материјал, објаснила је директорка РФЗО.
Пријављивање за вантелесну оплодњу о трошку државе донираним репродуктивним материјалом почело је 8. децембра телефоном, 10. децембра и преко портала Е-управе.
Јелена Васић, 39-годишња фризерка из Београда, броји дане до тестирања на трудноћу - пре неколико недеља у Северној Македонији урадила је инсеминацију, односно убризгавања донорске сперме директно у материцу.
„Одлучила сам се за одлазак на оплодњу пре две године. Није било тешко донети одлуку, као што жене вероватно мисле, јер су ме подржали и породица и моја гинеколошкиња.
„У јануару пуним 40 година и до тада планирам да будем трудна&qуот;, каже Јелена кроз смех за ББЦ на српском.
Јелена инсеминацију до сада није могла да уради у Србији, иако је Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи донет је 2017, а две године касније основана је и Банка за репродуктивна ткива и ћелије на Клиници за гинекологију и акушерство.
Банка је до сада била празна, јер није било давалаца сперме и јајних ћелија, али је председник Србије Александар Вучић најавио да ће се од 10. децембра вантелесна оплодња спроводити донираним репродуктивним материјалом из увоза, а трошкове ће сносити држава.
Србија је потписала уговор са шпанском банком репродуктивних ћелија у септембру 2022. године.
У јануару 2023. потписани су уговори и са једном банком у Чешкој и две банке у Данској.
До сада су жене и парови најчешће ишли у Грчку, Северну Македонију или Чешку, каже Маријана Аризановић из удружења Шанса за родитељство за ББЦ на српском.
„Њихова једина шанса да се остваре као родитељи је била путем вантелесне оплодње донираним материјалом у некој од држава у окружењу.
„Сада ће све то бити много лакше и једноставније када ће бити доступно у нашој земљи, уз наше лекаре, на матерњем језику, без путовања и додатних трошкова&qуот;, додаје она.
Из Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) наводе да је план да се у наредном периоду закључе уговори са свим европским банкама које извозе јајне ћелије и сперму, а оне се налазе у Италији, Шпанији, Грчкој и скандинавским земљама.
- Како је Драгана добила ћерку после 18 година борбе захваљујући вантелесној оплодњи
- „Плашим се да је мој сан да постанем мајка срушен“
- Научница која је створила живот у епрувети
Ко може да се пријави за процедуре оплодње о трошку државе?
Пријава за вантелесну оплодњу о трошку државе почиње у четртак 8. децембра телефонским путем, а од суботе 10. децембра биће могуће и електронско пријављивање путем апликације, каже за РТС Сања Радојевић Шкодрић, директорка Републичког фонда за здравствено осигурање.
Из Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) објашњавају за ББЦ на српском да за поступке оплодње донираним материјалом могу да се пријаве парови и жене које немају партнера.
„То право ће имати жене до 45 година живота: оне које немају партнера и дете имају право на вантелесну оплодњу са донираним сперматозоидима, односно парови где један од партнера (брачни или ванбрачни) нема дете и којима је донација јајне ћелије или сперматозоида једини начин да добију потомство.
„Држава ће за жене без партнера, односно парове који испуњавају критеријуме, сносити све трошкове - увоз донираног репродуктивног материјала и сам поступак вантелесне оплодње&qуот;, наводи се у писаном одговору из РФЗО-а.
Сања Радојевић Шкодрић, директорка РФЗО, претходно је истакла да ће и парови и појединци који су започели процедуру у иностранству, моћи да наставе поступак у Србији, а да ће трошкове превоза купљеног донираног материјала сносити држава.
Увоз материјала и поступак вантелесне оплодње, додаје, коштају око 7.000 евра, а парови и појединци ће имати право на шест покушаја о трошку буџета.
Како се пријавити?
Жене и парови ће моћи да се пријаве преко апликације на е-Управи.
„И Министарство здравља и РФЗО су преко те апликације увезани, тако да сами корисници ништа неће радити, а преко апликације ће у сваком моменту моћи да виде у ком статусу се налази њихов захтев&qуот;, изјавила је Радојевић Шкодрић.
Додаје да је чекање на сагласност максимално пет дана, а да ће целокупан увоз обављати референтна лабораторија.
„Оно што остаје корисницима је да у клиници у којој раде вантелесну оплодњу попуне образац са својим карактеристикама - крвна група, висина, тежина и моћи ће сами да бирају како желе да изгледа тај донор како би њихово будуће потомство што више личило на њих&qуот;, истиче Радојевић Шкодрић.
Недавно је Предраг Саздановић, бивши државни секретар Министарства здравља, објаснио да ће се парови којима је неопходна донација, јављати у Националну банку репродуктивних ћелија, ткива и ембриона, у којој ће сви бити заведени.
„Сви они ће добити прилику да бирају једну од 19 болница у Србији, у којој ће покушати да се остваре као родитељи&qуот;, рекао је Саздановић.
ББЦ на српском је затражио одговоре од Министарства здравља о прецизнијим условима пријављивања, али одговори нису стигли до објављивања текста.
Како је у другим државама:
- У суседној Хрватској, такође постоји Закон о медицински помогнутој оплодњи којим је прописана донација сперматозоида, јајних ћелија и ембриона, али не постоји банка репродуктивних ћелија. Ипак, парови о трошку државе могу ићи у иностранство на оплодњу донираним репродуктивним материјалом. У Хрватској држава плаћа четири покушаја вантелесне оплодње.
- Северна Македонија сарађује са банкама сперме у Шпанији и Данској. Паровима у Македонији који не могу да добију децу природним путем, омогућена су три покушаја вантелесне оплодње о трошку државе.
- У Црној Гори је прописима омогућена оплодња донираним материјалом, али за сада изостају конкретне процедуре и банка репродуктивних ћелија. Држава паровима плаћа одређен број покушаја вантелесне оплодње помоћу сопствених репродуктивних ћелија у односу на то да ли већ имају децу или не.
- У Босни и Херцеговини важе различита правила. У Федерацији БиХ ће од 1. јануара 2023, парови који испуњавају критеријуме моћи да се пријаве за пет покушаја вантелесне оплодње сопственим репродуктивним ћелијама о трошку државе. У Сарајеву већ више од 10 година постоји банка сперме, али према писању тамошњих медија, она није у функцији. Фонд здравственог осигурања Републике Српске од средине 2018. године финансира три покушаја вантелесне оплодње сопственим репродуктивним ћелијама. Ни у Федерацији ни у Републици Српској донација репродуктивног материјала није уређена законом.
- У Немачкој је забрањено донирање јајних ћелија, али инсеминација и вантелесна оплодња спермом из банки репродуктивног материјала је дозвољено. У зависности од врсте здравственог осигурања, појединцима и паровима који желе да се остваре као родитељи покривено је између 50 и 100 одсто трошкова.
- Шведска дозвољава донирање сперме, јајних ћелија и ембриона, а успостављене су и банке репродуктивног материјала. Инсеминација и вантелесна оплодња, било сопственим или донираним репродуктивним материјалом, обавља се о трошку државе уколико жена без партнера, односно пар, испуњава услове.
Шта је инсеминација?
Постављање сперме директно у материцу помоћу малог катетера, наводи се на сајту Универзитета Џон Хопкинс.
Додаје се да је сврха ове процедуре побољшање шансе за оплодњу, повећањем броја здравих сперматозоида који доспевају у јајоводе када је жена у најплоднијој фази.
Истиче се да ова метода помаже паровима који не могу да остану у другом стању, истополним женским паровима који користе сперму донора, као и женама без партнера које желе да добију дете помоћу сперме донора.
Инсеминација није много инвазивна и јефтинија је од вантелесне оплодње, а обавља се током овулације.
Јелена Васић каже да се процедура инсеминације изгледала као гинеколошки преглед.
„Прво се све очисти физиолошким раствором и убризга се шприц са спермом, што траје два минута.
„После лежиш још 10 минута и можеш да идеш&qуот;, објашњава Јелена.
Шта је вантелесна оплодња?
Вантелесна оплодња обухвата све технике и случајеве када се спајање јајне ћелије и сперматозоида изводи ван организма жене, односно у лабораторији.
Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство у Београду, рекао је раније за ББЦ на српском да постоје два начина вантелесне оплодње.
„Техника оплођења ин витро подразумева да се помешају јајне ћелије и сперматозоиди, потом се оплођење у лабораторији врши спонтано - што је класична метода вантелесне оплодње (ИВФ).
„Такође, сперматозоид може директно да се убризга у јајну ћелију (ИСЦИ метода)&qуот;, наводи.
Да би дошли до овог корака, додаје, лекари морају да имају расположиве мушке и женске полне ћелије у одговарајућем броју, које се добијају различитим начинима.
„Ако је оплођење у лабораторији успешно, следи враћање ембриона у материцу три или пет дана након оплођења&qуот;, наводи.
Индикације за потребу поступка вантелесне оплодње могу доћи са женске или мушке стране, као и због оба партнера.
Стефановић објашњава да када код парова не може да се установи узрок неплодности и поред свих анализа, креће период емпиријске терапије.
„Она иде од стимулације овулације и темпираних односа до интраутериних инсеминација (убризгавање сперматозоида директно у материцу у време овулације)&qуот;, каже.
Додаје да је, после годину дана покушавања и испитивања на овај начин, последња степеница вантелесна оплодња класичном методом.
Проблеми код жена:
- запушени јајоводи или оперативно уклоњени;
- ендометриоза (присуство слузокоже материце изван шупљине материце);
- овулаторни проблеми;
- одмакло репродуктивно доба;
- раније операције на јајницима и смањена оваријална резерва (број фоликула у јајнику);
- раније операције на грлићу материце;
- дуг период инфертилитета (неплодности);
- неуспешне вишеструке инсеминације (оплодње);
- опсежне прираслице у малој карлици након ранијих операција;
- или непознати узрок.
Проблеми код мушкараца:
- смањен број сперматозоида (испод 20 милиона у милилитру);
- смањена покретљивост сперматозоида;
- велики проценат патолошких облика, све до потпуног изостанка појаве сперматозоида у ејакулату (азоспермија);
- поремећаји и немогућност ејакулације.
Директор Клинике за гинекологију и акушерство (ГАК) АлександарСтефановић
Шанса за бебу у иностранству
Осим воље и стрпљења, жене и парови којима је неопходна помоћ донора да би добили бебу, морали су да скупе и много новца.
Тако је и Јелена платила више од 3.000 евра за три покушаја инсеминације у Скопљу.
„Само сперма, која у Северну Македонију стиже из Данске, кошта 3.000 евра,
„Додатни прегледи се плаћају око 200 евра, а свака инсеминација се плаћа, такође, по 200 евра&qуот;, објашњава Јелена.
Осим тих трошкова, ту су пут и преноћиште.
„Иако сам се пре две године одлучила на овај корак, чекала сам прави тренутак кад могу да одем.
„Са мном је здравствено све у реду, али мој партнер не жели децу, те сам се сетила да у свету постоје банке сперме&qуот;, наводи.
Додаје да је тада пронашла клинику која јој одговара, заказала преглед и отишла колима у Скопље.
Била је спремна да плати додатних 2.000 евра за вантелесну оплодњу, која даје веће шансе за трудноћу, уколико инсеминација не успе.
Али сада наводи да је радује најава о могућности спровођења ове процедуре у Србији.
„У Србији нисам ништа пробала да радим зато што сам знала да код нас банка сперме не функционише.
„Ако не останем трудна сада, можда могу касније да пробам у Србији&qуот;, каже она.
Док је Јелена истраживала могућности за инсеминацију у окружењу, приметила је да нема много доступних информација „из прве руке&qуот;.
„Наишла сам само на један једини текст жене из Србије која је ишла у Скопље на инсеминацију.
Зато је, каже, одлучила да започне Јутјуб канал на ком ће јавно говорити о њеним искуствима док нестрпљиво чека да сазна да ли инсеминација била успешна.
Додаје да је због природе посла којим се бави стално у контакту с великим бројем жена.
„Има много њих које су саме, у годинама, старије и од мене.
„Оне прате шта се мени дешава, чекају да виде како ћу ја проћи, па ће можда и оне урадити то&qуот;, наводи Јелена.
Како да загрлите превремено рођену бебу:
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.25.2023)
