Kolumna Srđana Valjarevića: Minut ćutanja
Nedeljnik 16.11.2022 | Srđan Valjarević
Fotografija: Nebojša Babić Bila je noć, tačno tri sata posle ponoći, u trpezariji je bilo tiho i mračno kada je Mate ustao iz kreveta i izašao iz trpezarije i ušao u kupatilo, desnom rukom je dodirnuo prekidač i svetlo se upalilo, a onda je iz njega izašao glas koji nije lako opisiv, glas užasa.
Ugledao je obešenog Kineza Lija koji je visio sa plafona, konopac mu je bio čvrsto zavezan oko vrata, lice mu je bilo potpuno belo, iz nozdrva je kapljala krv, i to pravo na grudi mrtvog Profesora filozofije, čije je telo ležalo okrvavljeno u kadi, na čelu je imao rupu od metka, a drugi metak mu je prošao kroz desno oko, koje je, pretpostavlja se, odskočilo na pločice pored kade, i plivalo je u krvi koja je bila pomešana sa vodom. Zapravo, oko je plutalo po
