Србија и мигранти: Вучић на састанку са Орбаном и Нехамером најавио визе за људе из Туниса и Бурундија
Лидери земаља Србије, Мађарске и Аустрије Александар Вучић, Виктор Орбан и Карл Нехамер потписали су Меморандум о сарадњи да би се што ефикасније бориле против незаконитих миграција.
Председник Србије Александар Вучић, премијер Мађарске Виктор Орбан и аустријски канцелар Карл Нехамер потписали су Меморандум о сарадњи три земље како би се што ефикасније бориле против незаконитих миграција.
Број илеганих миграната у Србији је готово удвостручен у односу на прошлу годину, а најчешће стижу из правца Северне Македоније и Бугарске, рекао је Вучић на заједничкој конференцији у Београду.
„Желимо да ту одбрамбену границу за Мађарску у Аустрију и Србију померимо на југ, а касније ћемо бити спремни да је заједно са Северном Македонијом померамо даље на југ, тиме штитимо и чувамо Европу, али штитимо и своју земљу&qуот;, рекао је Вучић.
Неколико корака је већ предузето, додао је.
Први од њих је усаглашавање визне политике са политиком Европске уније.
„Више немамо слободан визни режим с Тунисом, који је трајао од 1962, ни са Бурундијем, ускоро са још две земље мораћемо да имамо другачији визни режим, исти онакав какав постоји у Европској унији&qуот;, навео је Вучић.
Могуће је да ће се то одразити на смањен број људи из Бурундија, удаљене источноафричке земље која се налази јужно од екватора, али не и на укупан прилив избеглица, каже Срђан Поповић из организације Инфопарк.
„Ова најава је политичка вест која неће променити стање на терену, људи ће наставити кретање&qуот;, каже овај правник који се бави миграцијама.
Друге две земље би могле бити Куба и Индија, према ранијим најавама и у складу са ЕУ правилима, додаје он.
- До Београда без визе, за ЕУ са кријумчарима: Како избеглице и мигранти из Бурундија, Туниса и Индије стижу до Европе
- Од Бурундија до Београда у потрази за бољим животом
- Митови и заблуде о мигрантима у Србији
Шта су рекли званичници?
Представници Србије, Мађарске и Аустрије договорили су се и да заједнички ангажују већи број полицајаца на граници према Северној Македонији, као и да укључе и значајну опрему, аутомобиле са термовизијским камерама како би се „одбрамбена линија померила на југ&qуот;.
„Србија не жели да буде паркинг за илегалне мигранте&qуот;, нагласио је Вучић и подсетио да је Србија према избеглицама и према онима којима је тешко и који су у таквој потреби увек имала разумевања и показивала солидарност, и то ће радити и даље.
Аустријски канцелар је најавио и да ће њихова земља послати још 100 полицајаца и полицајки у заједничке тимове на границама и адекватно опремљена возила и дронове.
„Аустрија већ има 96.000 захтева за азил ове године и то је знак да досадашњи систем азила у ЕУ не функционише&qуот;, рекао је Нехамер.
Мађарска налази у још специфичнијој ситуацији јер јој је сусед Украјина.
Тамо је рат и одатле је један притисак, а преко Србије долазе мигранти и то је други притисак, објаснио је мађарски премијер Виктор Орбан.
„Око 250.000 покушаја преласка границе је осујећено, значи да их је све више, све су агресивнији, кријумчари људи имају оружје и користе га.
„Ја дуго водим рат против илегалне миграције и верујем у један метод, треба да их спречимо&qуот;, каже Орбан, који је често био критикован због односа према мигрантима.
- Мађарска ће кривично кажњавати помагаче мигрантима
- Европски суд правде кажњава Мађарску због притварања миграната
Појаснио је да ако су мигранти уверени да ће прећи границу, они ће покушати.
„Треба да им појаснимо да преко наше границе нема преласка.
„Мађарска је 1,6 милијарди евра уложила од 2015. на заштиту граница, а кључна земља европске безбедности је Србија&qуот;, рекао је Орбан у Београду, захваливши се Србији.
Највећи број миграната у Србију стиже из Авганистана (40 одсто) и Сирије (30 одсто), као и из Пакистана, Бурундија и Марока, рекао је Вучић.
Убудуће ће трошкове реадмисије, односно протеривања оних који немају шансе да добију визу, Србија делити са партнерима из Мађарске и Аустрије.
То су обично авионске карте за повратак у њихове земље.
Таква правила постоје већ у неким европским државама - када неко буде одбијен за азил на свим нивоима, депортују га у земљу порекла, објашњава Срђан Поповић.
Међутим, неопходно је да Србија има потписане уговоре са државама да би изводила реадмисију.
„Колико је мени познато, наша држава нема уговор ни са једном државом, поготово не са Авганистаном, где је талибанска влада, коју не признаје нико, а тај авион би требало да слети негде.
„Србија има уговоре за тражиоце азила из Србије, кад се грађани Србије враћају из Немачке, на пример&qуот;, каже Поповић.
Споразум са ЕУ о реадмисији, Србија је потписала 2007.
Како је Србија досад поступала?
Највећи прилив је миграната који долазе илегално из ратом захваћених подручја - Сирије, Авганистана, као и из земаља Магреба, попут Туниса.
„Србија мора да има другачији приступ према миграцијама посебно према осетљивим групама, попут малолетника или етничких верских мањина&qуот;, каже Срђан Поповић.
Потребно је да Србија има ефикаснији систем азила, који је мање рестриктиван и процеси краће трају, као и да се поправе услови за смештај људи у камповима.
Уместо тога, последње најаве председника су пут ка лошијем опхођењу, оцењује правник.
„Не можете да дижете ограде, већ треба да побољшате стање у земљама порекла, мада ту Србија није одговорна.
„Кад већ имате хуманитарне катастрофе и ратове, онда је пут у побољшању политике пријема и бољем функционисању система азила, како би људи били у правним токовима и систему, а не овако како је сад&qуот;, закључује Поповић.
Склопиви дом за избеглице и мигранте
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 11.16.2022)















