Светско првенство у фудбалу 2022: Дан када је Пеле играо у Крагујевцу

Оловни облаци надвили су се над стадионом Чика Дача решени да оповргну изреку - „кружи као киша око Крагујевца&qуот;.

И заиста почиње да пада, недовољно снажно да растера младе спортисте растрчане дуж атлетске стазе поред травнатог тепиха на коме игра фудбалски клуб Раднички.

Кишне капи су 15. септембра 1969. дочекале и легенду светског фудбала, Едсона Арантеса до Насимента - Пелеа.

Он је тог дана у Шумадији са бразилским клубом Сантосом заиграо против домаћина пред неколико хиљада гледалаца.

„Углавном сам стизао до ограде и одатле пратио, а ову утакмицу сам гледао са стадиона&qуот;, каже Власта Стевановић, вишедеценијски атлетски тренер, склањајући се од кише у тунел кроз који су протрчали Бразилци и Крагујевчани.

• Најстарији фудбалски клубови у Србији - од ледине до трофеја
• Како је Пеле „избацио судију“ и девет мало познатих прича о Краљу фудбала
• Гаринча - кривоноги пали анђео бразилског фудбала

Терен је тада запљуснула и киша голова.

Пријатељска утакмица Радничког и Сантоса завршена је нерешено 4:4.

„То је утакмица која се више у Крагујевцу никада неће поновити.

„Тај осећај да играш против онаквих играча, не може се описати речима, то треба доживети&qуот;, говори за ББЦ на српском Слободан Пауновски, бивши фудбалер Радничког и двоструки стрелац на утакмици.

Поред њега, голове за домаћи тим дали су Владета Николић и Сава Пауновић, док је код гостију Еду постигао хет-трик, а звезда меча Пеле поравнао резултат у последњим тренуцима утакмице.

Иако делује да је овај спортски празник пао у заборав, гостовање Сантоса и данас заузима важно место у историји града и шумадијског фудбала.

Како је Сантос завршио у Крагујевцу

Бразилски шампион Сантос, предвођен Пелеом, отиснуо се септембра 1969. на далеки пут преко Атлантског океана на турнеју по Југославији.

У земљи која је само годину дана раније постала вицешампион Европе, црно-бели јужноамерички клуб снагу је требало да одмери са Црвеном звездом, Партизаном, загребачким Динамом и Жељезничаром у Сарајеву.

Планове им је пореметио Раднички Крагујевац, дебитант у ондашњој Првој савезној лиги Југославије.

Фудбалери из града на Лепеници су 6. септембра у трећем колу домаћег првенства одиграли утакмицу против Партизана у Београду и победили убедљиво - 4:1.

„Испало је да нас је та утакмица препоручила, пошто су је играчи Сантоса гледали&qуот;, говори Сава Пауновић, бивши фудбалер крагујевачког Радничког и двоструки стрелац на утакмици против Партизана.

Постоји неколико верзија приче о томе како су Бразилци београдске црно-беле заменили младићима у црвеним дресовима из срца Шумадије.

Слободан Пауновски каже да су фудбалери Сантоса током утакмице похвалили његов тим мислећи да се ради о Партизану.

„Онда су им објаснили да је црвена екипа из Крагујевца заправо Раднички, на шта су они рекли: 'Е па онда ћемо да играмо са њима'&qуот;, осмехујући се препричава некадашњи фудбалер овог тима.

Постоји и верзија која каже да је менаџер Сантосове турнеје после утакмице рекао председнику бразилског клуба да су „црно-бели сувише слаби и да је боље да играју против њихових ривала&qуот;.

'Врх крагујевачког фудбала'

Фудбалски клуб Раднички из Крагујевца је 1969. први пут ушао у највиши ранг такмичења победивши никшићку Сутјеску и Црвенку у доигравању.

Десетине хиљада Крагујевчана изашло је на улице да слави и поздрави њихове миљенике.

„Цео град је био на ногама, као на ослобођењу после рата&qуот;, говори Влада Радивојевић Чавка, бивши фудбалер Радничког, за ББЦ на српском.

Весела атмосфера је тих година владала и на трибинама Чика Даче, улице су постајале пусте када је Раднички играо, а по просечном броју гледалаца били су други у Првој лиги, одмах иза Црвене звезде.

Фудбалери Радничког тврде да је у просеку 25.000 до 30.000 људи посећивало домаће утакмице, у граду у коме је према попису из 1971. живело нешто више од 70.000 становника.

Међутим, толика бројност и празнично расположење изостало је када је клуб играо против Сантоса.

Према писању тадашњих медија на стадиону је било 6.000 гледалаца, док је процена Слободана Пауновског да се на трибинама нашло око 12.000 навијача.

„Падала је кишица, а и први пут је преношена наша утакмица на телевизији, иначе би стадион био крцат као да смо играли првенствену утакмицу&qуот;, додаје бивши фудбалер.

Играчи Радничког као још један разлог за, по тадашњим мерилима, слабу посету наводе и што је утакмица „организована преко ноћи&qуот;.

• Доктор у копачкама: Невероватна прича Сократеса, фудбалера бујне косе и чврстих ставова
• Црни фудбалски Шериф иза Гвоздене завесе
• Јохан Кројф и магија тоталног фудбала

На трибинама је тог дана био и Миленко Марјановић, тада навијач, а касније председник Радничког из Крагујевца који прати клуб од 1957.

Иако је пало осам голова, каже да се по приказаној игри видело да је у питању пријатељски меч „без икаквих обавеза&qуот;.

„То је била ноншалантна, вашарска утакмица, без фаулова, са минималним бројем офсајда&qуот;, говори 80-годишњи дипломирани економиста и предузетник за ББЦ на српском.

Његов утисак је био да је „народ отишао да види Сантос и какав је тај Пеле уживо&qуот;.

„Није то првенствена утакмица, па да дођеш и да се организовано навија.

„Навијачи су практично били неопредељени - да ли више воле да Раднички победи или да Пеле и Сантос одиграју како ми у нашој глави замишљамо&qуот;, сматра Марјановић.

Упркос томе, каже да је ова утакмица „оставила посебан печат&qуот; у његовом животу и да је „тај Пеле врх крагујевачког фудбала&qуот;.

Голеада на Чика Дачи

Дан пре окршаја са Сантосом, Раднички је одиграо меч против имењака из Ниша и изгубио са 0:2.

Како би појачао екипу за дуел са Бразилцима, тренер Душан Ненковић је довео четворицу фудбалера нишког Радничког - голмана Миодрага Кнежевића Кнеза, Љубишу Рајковића, Витомира Димитријевића и Илију Димоског.

Сава Пауновић каже да нису имали никакав план, нити да су се посебно припремали за утакмицу.

„Ми смо били млади, неукротиви, жељни игре.

„Када би нам дали тактику, ми бисмо забрљали&qуот;, присећа се бивши голгетер уз осмех.

Није им, додаје, било битно са ким играју - сви су имали једнак третман, па су тако самоуверено и истрчали на терен.

Голеаду је средином првог полувремена отворио нападач Еду, који је тада важио за Пелеовог наследника.

Убрзо је Раднички изједначио поготком Владете Николића.

На полувреме је бразилским тим отишао са голом предности - поново је стрелац био Еду.

До хет-трика бразилски офанзивац дошао је почетком другог полувремена, а онда је уследила канонада Радничког.

На 2:3 је смањио Сава Пауновић.

„Знам да је шут био ниско по земљи, али сам ја више као играч волео да намештам, нисам био толико гладан голова&qуот;, присећа се крагујевачки фудбалер који је каријеру после наставио у Партизану и турском Бешикташу.

• Фудбалски меч који је затворио небо изнад Америке
• Да постоји суперхерој фудбалер - звали би га Нголо Канте
• Како су Пушкаш и Мађари на Вемблију почели револуцију

До изједначења, а потом и вођства у последњим минутима утакмице, Крагујевчане је довео Слободан Пауновски.

У игру је ушао у другом полувремену и каже да је првих пар минута „гледао у човека до себе&qуот; - Пелеа.

Оба поготка су уследила после продора по левој страни и уласка у шеснаестерац.

Код другог гола се нашао очи у очи са Гилмаром, вероватно најбољим голманом света у том тренутку.

„Ја заманем, он паде у једну, ја гурнем у другу страну.

„У себи сам помислио: 'Па мајсторе, и ја сам мајстор као и ти'&qуот;, каже кроз осмех Пауновски.

Преокрет домаћина у финишу утакмице расрдио је Пелеа, који је већ у наредном нападу заиграо жингу, специфичан, атрактиван стил игре који су прославили Бразилци.

После паса Едуа на четрдесетак метара од гола, нанизао је неколико одбрамбених играча Радничког и поставио коначан резултат 4:4.

„Мени је у том моменту изгледало као да су могли да нам дају гол кад су хтели. Такав сте осећај добили&qуот;, додаје Пауновски.

Многи су тада посумњали да је нерешени исход био унапред договорен, што фудбалери демантују.

„Није била намештаљка, па први бих ја ухватио за врат неког да сам знао&qуот;, осмехујући се говори дефанзивац Радничког Влада Радивојевић Чавка.

Његово задужење на утакмици је било да чува Пелеа.

„Ја њега чувао? То је смејурија&qуот;, шалећи се додаје Радивојевић.

Његов кум и саиграч Сава Пауновић каже да је Пеле био „експлозиван играч, снажан и технички обрађен&qуот;, те да је „било за дивљење посматрати га&qуот;.

Поред Пелеа, у дресу Сантоса наступало је још неколико репрезентативаца Бразила попут голмана Гилмара, нападача Едуа и Клодоалда.

Значајнију партију и „убиствени дриблинг&qуот; пружио је и Владета Жабарац из Радничког.

Остали дуели Сантоса на југословенској турнеји са Динамом из Загреба, Црвеном звездом и сарајевским Жељезничаром такође су завршени нерешено.

Највише голова је постигнуто на Чика Дачи.

'Пеле - нормалан човек и величина'

Бразилци су у Крагујевац из Београда наводно стигли аутомобилима марке фијат 1.300, популарним тристаћима, из фабрике аутомобила Застава, чиме је ово гостовање „искоришћено и у рекламне сврхе&qуот;.

„Вероватно је неко то све осмислио, између осталог и због маркетинга, промоција града, индустрије, Заставе&qуот;, сматра Пауновић.

Фудбалери Сантоса су били смештени у хотелу Крагујевац.

Тамо је радио и Миленко Марјановић који је имао прилику да се слика са Пелеом после ручка на хотелском балкону.

Фотографија се временом изгубила, али сећање на скромног фудбалског аса „који се није разликовао у односу на друге саиграче&qуот; није избледело.

„Он је скоро сат после тог ручка био на тераси, тако да сам све време гледао како се понаша - нормалан човек, величина&qуот;, додаје Марјановић.

Играчи Радничког нису имали прилике да се друже са колегама из Сантоса како пре, тако ни после утакмице.

Пауновић наводи да су Бразилци имали „специјалан протокол&qуот;, који је подразумевао обилазак Крагујевца и фабрике Црвена застава.

Од овог крагујевачког и југословенског индустријског гиганта познатом по производњи аутомобила, али и оружја, Пеле је добио ловачку пушку карабин.

„Добио је и возило 132 које је потом поклонио амбасади да га они користе&qуот;, тврди Пауновски.

Пеле и екипа су посетили и спомен-парк у Шумарицама, подигнут у знак сећања на невине жртве нацистичке одмазде 21. октобра 1941. када је стрељано више од 2.000 људи, међу њима и око 300 младића и ђака.

хттпс://твиттер.цом/херманкг/статус/1339474103053541376

Како се Крагујевац данас сећа утакмице?

Наредне године Раднички из Крагујевца обележава век постојања.

Фудбалери и навијачи су сагласни да су два најважнија датума у дугој историји клуба - 13. јул 1969. када су победили Црвенку за први улазак у највиши ранг и гостовање Сантоса предвођеног Пелеом, 15. септембра исте године.

Међутим, многи њихови суграђани вероватно данас ни не знају да је у овом граду гостовао један од најбољих фудбалера планете и троструки освајач титуле светског шампиона са Бразилом, са више од 1.000 голова у каријери.

„Народ је то заборавио&qуот;, кратко наводи Марјановић.

Ипак, играчи Радничког који су тада изашли на мегдан Сантосу, кажу да се „једном у животу укаже прилика за такав меч&qуот;.

„После тога кажеш - одиграо сам ову утакмицу, више не морам да играм&qуот;, додаје Слободан Пауновски.

Његов саиграч из офанзивне линије Сава Пауновић каже да, иако се сада не „држи довољно до историје клуба&qуот;, не губи наду да ће се овај догађај препричавати и убудуће.

„Пеле је један. Трајаће он и за млађе генерације, запамтиће га&qуот;, закључује бивши фудбалер.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.23.2022)