Русија и Украјина: „Желим да живим" - Кијев покренуо пројекат уговарања предаје руских војника

Украјинска влада покренула је саопштила програм за предају руских војника и тврди са добија и до 100 упита дневно.

Пројекат „Желим да живим&qуот; покренут је у септембру.

Позивањем дежурног телефонског броја или убацивањем детаља у апликацију за поруке, руски војници могу да уговоре најбољи начин за предају украјинским снагама.

Званичници у Кијеву кажу да су имали више од 3.500 контаката од припадника окупационих снага, као и њихових породица.

Дошло је до видног повећања овог броја откако је руски председник Владимир Путин мобилисао стотине хиљада резервиста и откако се руска војска повукла из Херсона, јужне регионалне украјинске престонице.

ББЦ је добио снимке неких од тих позива.

• Путин рекао мајкама војника да дели њихову бол
• Да ли су руски војници убијени пошто су се предали на истоку Украјине
• „Чување мртвих од заборава“: Војници који сакупљају тела погинулих Руса и Украјинаца

Као што сугерише мрачни ходник, украјински Штаб за опхођење према ратним заробљеницима није имун на нестанке струје који погађају читаву земљу.

У малој канцеларији срећемо Светлану (*није јој то право име), украјинску оператерку која свакодневно разговара са руским војницима.

Они или могу да ступе у контакт преко телефона или већине апликација за поруке као што су Телеграм или Воцап.

Она објашњава да највише позива добијају увече, кад трупе имају више слободног времена и могу да се искраду и позову.

„Прво чујемо глас, углавном мушки&qуот;, објашњава она.

„Он је често делом очајан, делом незадовољан, зато што они не разумеју до краја како дежурни телефон функционише или мисли да је то само намештаљка.&qуот;

„Такође су радознали зато што многи од њих не зову да се предају, већ да сазнају како би могли то да учине ако им затреба. Сваки пут је другачије.&qуот;

Светлани није дозвољено да нам каже колико Руса је примило њену помоћ или у чему се тачно она огледа.

Њима се само говори да открију локацију пре него што добију даља упутства.

Неки руски војници их зову да би их провоцирали, каже она, мада она не мисли да сви они верују у неосноване тврдње Кремља да Украјину воде нацисти.

„Не можемо да судимо читавој земљи&qуот;, каже она.

„Већина њих је забринута за властите животе.&qуот;

Светлана се такође присетила позива једног човека који је живео на Криму, полуострву који је Русија анектирала 2014. године, и мобилисан је да се бори против властите породице и земље.

Чини се да је Москва сада блокирала приступ телефонским бројевима из Русије.

Позиви из Велике Британије или са руске сим картице наилазе на снимљену поруку о грешци.

„Запитајте се - за шта се борите?&qуот;, каже драматични глас наратора у украјинском пропагандном видеу „Желим да живим&qуот; који се обраћа руским војницима.

Експлозије су синхронизоване са сугестивном музиком, а појављују се и слике руских војника који се предају пре него што се појаве два телефонска броја на крају.

Чак им се поручује и да машу белом заставицом ако су сувише близу првој линији фронта.

Ово је, наравно, саставни део рата информацијама.

Анатомија украјинских покушаја да ослабе руски морал.

• 'Како да вратим сина из војске?' - вапај руске мајке
• Мајка погинулог руског војника: „Зауставите све ово и заштитите нашу децу&qуот;
• Мајке морнара са крстарице Москва: Где да тражимо синове
• „Више не идем тамо“: Руски војници по уговору који одбијају позиве да се врате у рат
• Руски војници који одбијају да се боре у Украјини
• Мистерија погинулих руских генерала у Украјини

На зидовима Светланине канцеларије окачене су слике украјинских ратних заробљеника.

За све њих се верује да су још живи, а овај дежурни телефонски број је кључан за напоре Кијева да их врати кући.

Једном кад се предају, руски ратни заробљеници могу да се користе као улог у будућим разменама.

Према Институту за ратне студије, Кремљ такође спроводи више размена ратних заробљеника док покушава да умири критичаре из саме Русије.

Верује се да на обе стране има хиљаде ратних заробљеника, али им се не зна тачан број.

„Посебно желимо да се обратимо делимично мобилисанима који не само да не умеју да се боре, већ се користе као топовско месо&qуот;, каже Виталиј Матвијенко, који предводи овај пројекат.

„Овај пројекат је осмишљен да би се спасли њихови животи ако се предају добровољно.&qуот;

За бројчано надјачану Украјину, ово је и нада да ће то макар мало ослабити њиховог већег завојевача.

Додатно извештавање: Дарија Сипигина, Хана Чорнус и Мус Кембел.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.01.2022)