Марковић: Нема стручњака који може да реформише енергетска предузећа, без аутономије у одлучивању

Нема стручњака који може да реформише енергетска предузећа у Србији ако није аутономан у доношењу одлука, рекао је данас лидер за енергетику у консултантској кући Дилојт Србија (Делоитте) Жељко Марковић.

"Ако стручњак није аутономан у доношењу пословних одлука не може да уради оно што би требало. Да би се дозволила аутономија потребна је политичка воља", рекао је Марковић за Бету, поводом најаве председника Србије Александра Вучића да ће се, за израду стратегије развоја енергетског сектора, за саветодавне услуге ангажовати норвешки стручњаци.

Вучић је пре неколико дана, током посете Норвешке изјавио је да ће Србија послушати савете норвешких стручњака о томе како да се уведу промене у енергетском систему, јер како је рекао "ми не знамо то да урадимо".

"Ми то не знамо, немојте да се љутите, али не знамо, јер ако нисмо успели 60 година да урадимо нешто, ако мислите да ћемо у годину или две, то је немогуће. Али добро је да имамо од кога да научимо, као Међународног монетарног фонда (ММФ), неког да нас контролише да не трошимо више него што је потребно", рекао је Вучић.

Председник Србије је додао да се поноси тиме што ће Србија послушати Норвешку, чији су стручњаци рекли да од четири енергетска предузећа, добро руководство постоји само у једном, јер то значи да им "није стало да држе Електропривреду Србије (ЕПС) како би имали новац за странку".

"Не видим зашто би норвешки стучњаци били у предности када је реч о избору менаџмента за домаће енергетске компаније, осим ако није због тога што су енергетске комапније у тој земљи углавном у државном власништву као у Србији", рекао је Марковић.

Марковић, који је у ЕПС-у провео 19 година, при чему је радио и на местима директора Дирекције за дистрибуцију и директора Снабдевања, рекао је да има и других стручњака у ЕУ, па и у Србији, али им "није дата шанса".

Доказ да стручњака за енергетику, како је рекао има и у Србији, је да су домаћи стручњаци у прошлости сами изградили скоро све енергетске капацитете. Они, према његовим речима, настају у тим предузећима и од њих се правилном селекцијом могу изабрати менаџери који су кадри да их успешно воде.

Проблем је, како је оценио, што избор стучњака за енергетска предузећа није увек у складу са струком, него има других утицаја.

"Било ко да дође на чело предузећа из сектора енергетике неће успети да их учини ефикасним ако држава не измени њихов начин вођења. Прво стручњаци морају да имају вишеструко веће плате, и четири до пет пута више него што их имају данас, затим мора да се утврди да ли има вишка запослених, а у ЕПС-у су запошљавани и када је важила забрана запошљавања, а довођени су и неки који нису били неопходни", рекао је Марковић.

Додао је да вишак запослених смањује ефикасност предузећа, као и неекономска цена електричне енергије, али да је проблем што отпуштање не воли ни једна власт.

Конкурс за стручњака, према његовим речима, мора да садржи прецизне услове о образовању и радном искуству и доказану биографију, док постављање вршиоца дужности директора без конкурса пружа могућност да се доведе кандидат који некоме одговара.

"Када је 2016. године смењен директор ЕПС-а Александар Обрадовић расписан је конкурс на коме сам и ја учествовао, али из непознатих разлога тај конкурс никада није реализован, а пријаве су нам враћене неотворене и за вршиоца дужности директора постављен је Милорад Грчић", рекао је Марковић и додао да конкурс за ту компанију расписује Министарство привреде.

Он је рекао и да ће ЕПС-у бити потребно доста новца за инвестиције, а да би се тај новац обезбедио потребно је од њега направити профитабилнио предузеће које би остварени профит усмерило у инвестиције за проширење производње и декарбонизацију, уместо што би тај новац уплаћивало у буџет.

(Бета, 02.12.2022)