Душан Мијушковић: Милина као малина

Метаноиа за Ингеборг Бахман Своје тело Растављено од ужаса и рита Посуто камиљим биљем Црном зором Испратилла је ватром низ реку Оставши сама Милина Као малина У очима жене И нежна је Када је назову мајком Од срца заплаче Мртва у својој хаљини У влажној улици Она се тада сплела Знала је игре гласовира И носила кошуљу од брескве Мелодрама пут од Теразија Водоскок Мех Хармонике Уздише У безистану Уринира Спремачица Оџаци Изувене сандале Глава уз стопала