Ivan Tokin: jedan sasvim običan dan, memoari jednog telefona

Daleko sam. Ustaje, klekne, pruži ruku i dohvati me ali udari glavom o ivicu kreveta. Psuje. Gleda me kako sam, dobro sam, ništa mi nije slomljeno, radim, zadovoljan je. Baca me na krevet, odlazi. 07:14 Alarm. Snuz. 07:22 Snuz. 07:30 Snuz. 07:38 Snuz. Ovo je jedan od onih dana. Petak je. On izlazi četvrtkom, spavao je četiri i po sata, računajući snuzove. Malo. 07:46 Zamalo opet snuz, promašio me je, pao sam na pod, na tenisku lopticu, odbio sam se pod krevet.