BBC vesti na srpskom

Африка и животна средина: Сенегалац у мисији садње пет милиона стабала

Адама Дијеме је на идеју дошао када је видео да су некадашња зелена села сада без иједног дрвета.

BBC News 30.12.2022  |  Џо Холис - ББЦ
Adama Diémé
Јо Холлис/ББЦ

Мушкарац из Сенегала задао је себи амбициозан задатак да у наредних пет година посади пет милиона стабала.

Идеја се родила у глави до Адама Дијемеа када се вратио кући у регион Казаманс у јужном Сенегалу 2020. године после неколико година рада у Европи.

Овај четрдесетосмогодишњак је био шокиран што су села у којима је одрастао готово потпуно остала без мноштва џиновских стабала.

„У неким селима не можете да нађете ниједно дрво - секу их, али не размишљају о поновној садњи&qуот;, рекао је он за ББЦ.

Широм Африке, дезертификација је један од разлога за крчење шума, али у овој области, дуж великог пространства реке Казаманс, већа је вероватноћа да је дрвеће посечено за грађевински материјал, попут изградње кућа или за производњу угља.

Дијеме, који ради као менаџер пројекта за шпанску невладину организацију у Казамансу, жели да све то промени.

Почео је да прикупља новац да би остварио сан, а из сопственог џепа је издвојио 5.000 долара (око 4.600 евра) да покрене иницијативу.

Искористити женску снагу

Овај Сенегалац је напорно радио да допре до заједница широм региона, пре свега жена за које је знао да ће бити у стању да се изборе са изазовом организовања масовне садње дрвећа.

Female farmers in Casamance, Senegal, holding fruit
Јо Холлис/ББЦ
Жене које су садиле стабла моћи ће да беру воће које ће продавати

„Уђете у село и нема жена, то је катастрофа&qуот;, рекао је Дијеме.

„Али ако одете у село само са женама, то је рај - оне су вредне и свакодневно раде по цео.

„Ако желите да урадите нешто добро, урадите то са женама&qуот;, додао је он.

Спојио је страст садње дрвеће и помогао је женама да постану пољопривреднице и да продају производе на локалним пијацама.

„У почетку нисмо знали како да посадимо семе и шта да радимо да бисмо узгајали усеве&qуот;, рекла је Сафети Јетоу, једна од жена.

„Сада на пијаци продајемо разно воће и не зависимо ни од кога. Имамо сада и рачун у банци и нико нам не може да нам каже шта смемо, а шта не. То је сјајно.&qуот;

Adama Diémé (C) by some tamarind seedlings
Јо Холлис/ББЦ
Адама Дијеме (у средини), усликан са садницама тамаринда, каже да свака заједница одлучује које дрвеће ће посадити

Дијемов пројекат познат је као Унунуколаал, што на локалном језику Јола значи „Наше дрвеће&qуот;.

Сади се до 12 врста, од палми и тамаринда до капока и лимуна - сорте зависе од потреба заједнице и терена.

У последње три године засадио је више од 142.000 садница.

Међутим, пред њим је садња великог броја стабала уколико жели да оствари циљ у наредних пет година, али он и његова партнерка Јоланда Перењигес нису уплашени.


Погледајте видео: Шта су мини шуме и како утичу на савремени свет


Перењигес ради као кројачица и била је кључна у помагању у организовању средстава дизајнирајући мајицу која се углавном продаје у иностранству за 15 долара (14 евра).

Заједно са колегиницом Рејмонд Коли, они раде у малој радионици са две машине за шивење, а мајице израђују од локалног платна, са ушивеним карактеристичним ликом баобаба.

Једна мајица отплати 15 садница дрвећа.

„Изабрала сам баобаб јер је симбол афричког дрвета&qуот;, рекла је Перењигес.

„Дивно је знати да ове мајице продајемо по целом свету, у Европу, па чак и у Канади, како би људи помогли нашем пројекту&qуот;.

Баобаб за спас домова

Water seen beneath houses on an island on the Casamance River in Senegal
Јо Холлис/ББЦ
Вода сада пролази испод кућа на овом острву у реци Казаманс

Док се улази дубље у регион Казаманс изрезбареним кануом, који је и сам изграђен од једног комада корена капок дрвета, види се суштинска важност пројекта.

На малом сеоском острву усред реке, вода је продрла све до околних кућа, а понедгде и испод њих.

Пре десет година, вода је била далеко и једва да би стигла до села, осим у јеку кишне сезоне.

Ситуација је сада врло озбиљна и ако се погорша мештани ће остати без крова над главом.

„Живели смо на овом острву стотинама година, али ако вода дође ближе мораћемо да напустимо село&qуот;, рекао је Конакри Басене, један од сеоских вођа.

Дрвеће баобаба, које расте како на копну, тако и у сланој или слаткој води, сада је засађено дуж обале као баријера.

Крошње младица лепршају на поветарцу, уз наду да ће једног дана дати и плодове, као и хлад.

„Дрвеће може да нас спаси. То је наша нада за живот&qуот;, каже сеоски вођа.


Погледајте видео: Колико су пројекти пошумљавања (не)успешни


Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.30.2022)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Најновије вести »