Križ i polumjesec na petrovaradinskoj crkvi

Četrdeset u hladu. S tim što hlada u ravnici jedva i da ima – na njivama paori ostave ili posade po jedno drvo da, usamljeno, bude znak gde se završava nečija njiva. Sreća pa je žito požnjeveno, četvrti je avgust i njive su puste; tek tu i tamo se može videti nadničar koji u sred polja zasađenog lubenicama sedi pod improvizovanom strehom i danonoćno čuva zrele, zelene lopte. Usamljeni i drvo i čovek, svako na svom zadatku. Dok vozim ka Petrovaradinu, vidim kako u