Putarima sa Golije radni dan traje dok mašine imaju goriva, a oni snage: "Plašimo se da ne zakasnimo u pomoć zavejanima, o našim životima ne razmišljamo"
Blic 10.02.2023
Prošle subote, dok je olujno nevreme mahnitalo zavejanom Golijom, u sred mećave na Prekom brdu od sablasnog zviždanja vetra koji je kovitlao snežnu prašinu, dizao smetove i uterivao starah u kosti, nemoguće je bilo pouzdati se u uši.
Nisam najbolje mogao čuti sebe, kamoli njega. Aca Bojovića (42) putara iz Ivanjice, kad priči vreme bilo nije, molio sam da ponovi šta je prethodno izustio. Učinilo mi se da je spomenuo da su trenutne prilike mačji kašalj u odnosu kakve znaju da budu. -Najgori je dan ove zime, ali navikao sam i na mnogo teže. Golija danas tek do pola pokazuje pravo lice – opet sam iz njegovih usta čuo isto. Iskoračio je iz kabine mašine za čišćenje snega i pričao monaški mirno, kao
