Rade Drainac: Rodni breg

Na peskovitoj padini nišu se tuje; Pod njima bujni mravinjaci, Često, ovuda, nečujni koraci Gluvih noći do kolena gaze, A koji put, kad dunu oluje, Zelenom dolinom, sve do planinskog ždrela, Glas neke kobne ptice zoru pomračuje. Neki krupan, crveni cvet Raste ispod mrkih senika, Kao kandila šumskom bogu. Sa tog sam brega, davno, odlutao u svet, Te ne znam dal i još u kojoj brezi živi slika Mog prozeblog detinjstva, Svetačkih i bosih nogu?…