Beline, slepilo

Sari, mojoj jedinici Kada se rodila moja kći, pa još malo posle, deda Mraz joj je darivao sanke... Toplu barku od zlatnog bora, za mali dragulj, u mračno doba. Pa onda niz sinja polja i blede lugove, u svetlucavoj teskobi, kroz maglu i granje, uz nečujnu vođicu nesta... Tamo gde prestaje nebo, a nadolazi sećanje Deda Mraza više nema Nevidljive povorke zamiču u pustoš marta, po moreuzima prošlosti čame zaveli svati Duž pustih ulica, zarastaju kapci prozora, škripuću