Писма из провинције: Радош Бајић: Мирко, сине мој...

Не сећам се кад и где сам први пут чуо ову прелепу песму. Опора, мушка, очинска, пева се снажно, из грла - сетно и чемерно. Баш онако какав је и живот на селу. Овом песмом отац дозива свог сина који је у потрази за животом без мотике отишао са родне груде. Толика пустош влада у селима диљем целе Србије, да када би је запевали сви очеви који немају коме да оставе своје кућевне тапије, нити са ким да прекопају коров са њива и парлог по воћњацима – био би то хор из