Бивши британски дипломата: Грешка што Украјини није понуђено чланство у НАТО

Земље Запада направиле су највећу грешку када још 2008. године нису ставиле до знања да ће примити Украјину у чланство НАТО, с обзиром да руски председник Владимир Путин искључиво верује у снагу одвраћања коју пружа тај савез, оценио је бивши британски дипломата Ијан Бонд.

Бонд, који је сада директор за спољно-политичка питања научног института "Центар за европске реформе", рекао је поводом годишњице рата у Украјини да је још након сукоба у Грузији било јасно да Украјини треба ставити у изглед чланство у НАТО и да би тако био спречен и актуелни сукоб са Русијом.

"Имате пример балтичких земаља које су у НАТО и где Русија никада ништа није покушала. Путин верује у одвраћајућу снагу НАТО чланства а ни Украјина ни Грузија никада нису добиле Акциони план чланства, већ је само речено да ће се то једном догодити. То је био најгори компромис", рекао је Бонд, који је као дипломата службовао у Москви, Вашингтону, при НАТО и у ОЕБС-у.

Бонд је додао да, када су 2014. године "мали зелени људи" (преобучени руски специјалци) дошли на Крим, Запад није био спреман да каже да је то украјинска земља већ је апеловао на обе стране да се уздрже од сукоба, што је, заједно са америчким повлачењем из Авганистана дало Путину повода да размишља о упаду у Украјину.

"Сада ниједна страна не осећа притисак да оконча рат. Путин ће наставити са напорима да промени власт у Кијеву а за Украјину је рат питање егзистенције. На Западу се прича да би можда требало направити неке територијалне уступке у замену за крај рата, али ако сте Украјинац онда вам није нарочито примамљиво да правите такав договор са Путином", рекао је он.

Према његовим речима, то је неприхватљиво за Кијев јер је Путин отворено рекао да Украјину не сматра државом а Украјинце посебним народом, већ да сматра да су они и Руси исти народ.

Бонд мисли да је руски напад учврстио украјинска национална осећања и да би сада било много теже контролисати освојене територије те земље него пре 10-ак година.

"Људи који су били апатични према Украјини сада су променили мишљење и то се најбоље види на питању језика који говоре. Управо људи који би били најподложнији руској мекој моћи су они људи које Путин сада бомбардује", рекао је он.

Он је оценио да актуелне борбе за Бахмут, који се налази у полуокружењу руских бораца, нису нарочито важне за исход рата јер ће Руси на пролеће поново покушати пробој са северног правца, према Кијеву.

"То би било психолошки веома важно да се уради. Али проблем је у томе што Руси знају само за један начин да освоје велики град. А то ће у случају Кијева бити веома тешко. Други правац напредовања који је могућ је у правцу Одесе, са циљем да се Украјина потпуно одсече од Црног мора", рекао је он.

Бонд је додао да је у Европи, са изузетком Мађарске, остварен велики степен јединства око става да је потребно наставити са пружањем помоћи Украјини, иако је изгледало да ће бити много више земаља које су незадовољне утицајем санкција према Русији на њихову привреду.

"Запад се плашио да енергичније наступи са слањем наоружања и тако прекорачи руске црвене линије. Оне, свакако, постоје али се налазе много даље. Оне би биле пређене када би била угрожена неспорна руска територија. За сада нема разлога да се мисли да су Руси спремни да приступе неком сценарију у којем би употребили и нуклеарно оружје. То је оружје за одвраћање. Када дође до његове употребе, онда су већ обе стране изгубиле", рекао је Бонд.

Бивши британски дипломата је навео да постоје и такве идеје у Европском парламенту да треба ићи ка "разбијању Руске федерације".

"Изабрали смо их па их сада морамо трпети... Причају о некој могућој побуну у Русији али само прошле године из те земље је отишло око милион незадовољних. Они који су били угрожени, већ су отишли. Било је незадовољстава у републикама попут Бурјатије и Дагестана али треба знати да су и те републике већински руске", рекао је он.

Говорећи о односу Србије и ЕУ, из угла рата у Украјини, Бонд је рекао да обе стране морају да се одлуче и да Брисел јасно каже колико је озбиљан по питању проширења.

"Ако јесте, онда треба свима дати јасну перспективу чланства, па и Србији. А ако је Београд одлучан да настави путем ка Унији, онда мора да се придружи спољној политици Европске уније. Треба знати да постоји јасна цена тога што се Западни Балкан држи подаље од ЕУ", рекао је он.

Бонд је навео да је веома тешко очекивати да ће рат у Украјини ускоро бити завршен и да ће поново завладати мир.

"Ниједна страна нити може да изгуби нити да добије овај рат. Зато ће рат да буде настављен", оценио је Бонд.

(Бета, 24.02.2023)