Мали: Наставља се још јача борба против сиве економије

Министар финансија Србије Синиша Мали најавио је данас даљу, још јачу борбу против сиве економије, коју је означио као један од стубова економске политике и поручио да се рад ван закона никоме неће исплатити.

"Борба против сиве економије наставиће се још јаче. Сваки динар који ту уштедимо и уведемо га у легалне токове доприноси расту и развоју српске економије и пунијем буџету, повећању плата у јавном сектору и пензија, као и повећању инвестиција", казао је Мали на отварању Националне конференције "Бољи начин" која је одржана под слоганом "Дигитализација као излаз из сиве економије".

Нагласио је да је у даљој борби против сиве економије важан наставак реформе Управе царина, те повезаивање Пореске управе са Царином, као и увођење еАкциза и еОтпремница.

"Да се систем што више дигитализује и омогући транспарентан проток докумената. То ће смањити могућност појаве фантомских фирми или појаву било каквих активности везаних за сиву зону и тако додатно утицати на њено смањење", казао је он.

Подсетио је да је у новоусвојеном програму борбе против сиве економије до 2025. године најављено даље улагање у тржишну инспекцију, као и даље растерећење зарада.

"Порука свима је да ћемо наставити борбу против сиве економије и рад ван закона се никоме неће исплатити", рекао је Мали.

Министар очекује и да ће системи еФискализације и еФактуре, када буду показали пуне ефекте, додатно утицати на смањење сиве економије.

Подсетио је да је у новоусвојеном програму борбе против сиве економије до 2025. године најављено настављање улагања у тржишну инспекцију, као и даље растерећење зарада.

"Порука свима је да ћемо наставити борбу против сиве економије и рад ван закона се никоме неће исплатити", рекао је Мали.

Подржао је и даље подстицање увођења безготовинског плаћања кроз ПОС програм намењен трговцима и другим малим бизнисима, као и институцијама, који желе да уведу могућност безготовинског плаћања за своје производе и услуге.

Учешћем у програму добиће бесплатну инсталацију ПОС терминала или софтверског решења за онлајн продају, уз снижену трговачку накнаду.

Мали је, говорећи о досадашњој борби против сиве економије, подсетио да је први програм за сузбијање сиве економије донет 2015. и навео да је више од 70 одсто дефинисаних акција, планова и активности испуњено.

"У периоду од 2017. до 2021. године, по истраживању НАЛЕД-а, смањењено је учешће сиве економије за три процентна поена са 14,9 на 11,7 одсто", рекао је Мали.

Успех у систематском решавању, према његовим речима, представља и увођење еФискализације, као и система еФактура.

Подсетио је да је спроведена реформа Пореске управе, уведен портал еПорези, као и да је настављено са даљим растерећењем зарада.

На скупу је прецизирано да нови Програм за сузбијање сиве економије до 2025. предвиђа и смањење броја радника на црно за 20 одсто и повећање броја новооснованих предузетничких радњи и фирми на више од 50.000 годишње.

Програм обухвата 23 мере и готово 120 активности, подељене у три области – јачање капацитета инспекцијских органа и прекршајних судова, даље унапређење ефикасности Пореске управе, као и подстицаје за одговорну привреду.

Намера је да се унапреди откривање и санкционисање рада у сивој зони и да се проценат осуђујућих пресуда повећа са 40 на 60 одсто, а да се удео неправилности које откривају инспектори ПУ смањи са 48 на 35 одсто.

Када је реч о стварању подстицајних услова за пословање, у плану је даље смањење пореског оптерећења плата и решавање проблема парафискале, а међу кључним мерама је и стимулисање безготовинских плаћања чији би пораст на ниво земаља централне и источне Европе могао донети додатних 700 милиона евра у буџет годишње.

У том циљу Национална иницијатива за безготовинска плаћања данас је лансирала ПОС програм.

Сви предузетници, микро и мала предузећа и јавне институције који желе да омогуће плаћања путем платних картица, мобилних новчаника или инстант плаћања могу да се пријаве и бесплатно добију инсталацију и коришћење уређаја за своје радње или онлајн продају, уз трговачку накнаду до највише 0,99 одсто, у трајању до годину дана, речено је на конференцији.

Вицегувернерка Народне банке Србије Драгана Станић нагласила је значај сузбијања сиве економије кроз здрав начин развоја безготовинског сектора, те чињења да таква плаћања буду приступачнија.

Као добар пример навела је како је даваоцима смештаја омогућено да могу да приме безготовинске уплате.

Потпредседница Управног одбора НАЛЕД-а Станка Пејановић сматра да је обим сиве економије у Србији и даље висок, упркос добрим резултатима досадашње борбе.

"Потребно је да наставимо систематски и координисано да приступамо решавању овог изазова", казала је она.

Према њеним речима, нови програм сузбијања сиве економије је добро одмерен и избалансиран, са решењима која ће јачати капацитете инспекција, судова и Пореске управе и подржава одговорну привреду подстицајима.

Истакла је и значај смањења пореског оптерећања плата, реформе непореских намета, стимулисања безготовинских плаћања, нових облика рада, сезонског запошљавања, као и акција за јачање свести, као што су наградне игре.

Пејановић је оценила да је дигитализација кључ у даљој борби са нелојалном конкуренцијом, да су еФискализација и еФактура стубови, а да је безготовинско плаћање трећи стуб.

"Србија има снажан раст безготовинског плаћања, али постоји простор за унапређење, достизање просека централне и источне Европе", рекла је она.

Због тога је, како је додала, Национална иницијатива за безготовинска плаћања Бољи начин, са партнерима обезбедила субвенције за 25.000 ПОС терминал за мала и средња предузећа.

Амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад оценила је да сива економија наноси огромну штету приходима државе, а кроз нелојалну конкуренцију и недостатак стандард робе и услуга, али омогућава и експлоатацију људи.

Подсетила је да Немачка пружа континуирану подршку Србији у борби против сиве економије, посебно кроз подршку безготовинском плаћању које је погодније за праћење и транспарентније, али и смањује оптерећење грађана и привреде.

Истакла је да је системска борба против сиве економије прекретница за Владу Србије и привреду, али и битна за прихватање правних тековине ЕУ.

"То је и важан корак ка приступању ЕУ", казала је Конрад.

(Бета, 15.03.2023)