Pravosuđe i Srbija: O odlaganjima suđenja - zašto sudski procesi traju u nedogled

Aleksandar Ivić ima 37 godina, radi kao magacioner i živi u Novim Banovcima, ali poslednjih godina vreme provodi i u Trećem osnovnom sudu u Beogradu.

Razlog je parnica koja u 2023. ulazi u desetu godinu.

„Ogroman mi je to pritisak, svako jutro se budim sa tim… Visi mi stalno nad glavom kao Damoklov mač, uništilo mi je život i sve živce", kaže Ivić za BBC na srpskom.

Reč je o tužbi protiv njegovog oca iz 2013. godine, na šta je on odgovorio kontratužbom, ali je preminuo godinu dana kasnije, tako da su postupak nastavili sinovi - Aleksandar i njegov brat.

„Silom prilika sam ušao u tu priču, ni kriv, ni dužan… Tako mi je zapalo u životu, šta da kažem", navodi Ivić, dodajući da je posle smrti oca postupak nastavljen 2017.

I onda polako - ročište po ročište, godinu po godinu.

„Jedno smo imali u martu 2020, pa je novembru odloženo za mart 2021. jer se svedok nije pojavio, a isto se dogodilo i u novembru 2021... Tada su nam zakazali tek za jun 2022."

• Skoro dva miliona predmeta čeka presudu u Srbiji
• Hapšenja u EPS-u i smene u Višem javnom tužilaštvu u Srbiji - šta znamo do sada
• Sutkinje u Srbiji: Zašto žene imaju „prevlast" u pravosuđu
• Ko je Zagorka Dolovac i zašto je to tako teško saznati

Ivićev postupak samo je jedan u nizu slučajeva širom Srbije koji se razvlači godinama.

Razlozi za to su brojni, bez obzira o kakvom postupku je reč, kažu stručnjaci.

„Opravdani razlozi za odlaganje postoje, ali ima i zloupotreba naravno", kaže za BBC Natalija Šolić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM).

Česta su odlaganja zbog sprečenosti nekog od učesnika, na primer zbog bolesti ili smrtnog slučaja, a „najradikalniji metod su dojave bombi u sudu", dodaje.

Advokat Dragomir Mrdalj kaže da „ima stotinu situacija koje se mogu koristiti kao pravdanje nedolaska, a na sudu je da ceni njihovu verodostojnost i u tom smislu da postupa".

On smatra da je kod određivanja novog datuma suđenja „sve u rukama sudija", ali i da se „ne može reći da su samo oni krivi" za duge procese.

„Ako sve karike ne funkcionišu zajedno, onda nastaje problem u celom sistemu", navodi Mrdalj za BBC na srpskom.

Nada Đorđević, sutkinja Višeg suda u Beogradu, koja se bavi parničnom materijom, pre svega govori o „izuzetnoj opterećenosti pojedinih sudova".

„Evo jedne ilustracije - na kraju 2022. godine na svakog sudiju u parničnoj materiji ostalo je po 707 predmeta u Prvom i čak po 2.163 u Trećem osnovnom sudu, uprkos tome što rešavaju daleko veći broj predmeta od onog koji je propisan kao mesečna norma.

„Jasno je zašto se u najopterećnijim sudovima dešava da se ročišta zakazuju u periodu od godinu dana... Sudijski rokovnici su po pravilu popunjeni."

Pogledajte video: Rumunske zastave i tri zahteva - kako je izgledao skup podrške tužiteljkama u Srbiji

O odlaganjima suđenja

Sanja Solarević iz Beograda ima 36 godina i manji staž pred sudom od Ivića, ali je i ona poslednjih godina svraćala na sud i to Prvi osnovni.

„Sudim se oko povreda prava iz radnog odnosa sa Petom beogradskom gimnazijom, gde sam od 2014. do 2019. predavala engleski", navodi Solarević.

„Tužila sam ih 2020. zato što mi nisu isplatili sve što je trebalo da mi isplate", dodaje.

Prvo redovno ročište imala je u martu 2021.

„Do sada smo imali desetak ročišta, tri nisu održana - jedno zato što smo čekali odgovor Višeg suda, drugo zato što je taj bila dojava o bombi, tako da je sud evakuisan, a treći put smo čekali nalaz veštaka koji još nije bio gotov."

Šolić kao jedan od čestih razloga odlaganja suđenja navodi i izvođenje dodatnih dokaza, kada sudija utvrdi da je potrebno saslušati novog svedoka, izvršiti uviđaj ili veštačenje.

Tu često dolazi do zastoja, navodi Šolić.

„Veštak ima rok od 60 dana da iznese mišljenje i suđenja se u tom periodu ne zakazuju, ali se često dešava da veštaci taj rok uopšte ne ispoštuju.

„Čekaju ih nekad i po godinu ili dve za kompletan nalaz ili mišljenje."

• Zašto nam je odlazak na sud „tiha patnja“
• Ko ubuduće bira sudije i tužioce u Srbiji
• Izrečena prva kazna doživotnog zatvora u Srbiji - za otmicu i zlostavljanje devojčice

Advokat Mrdalj kaže da pitanje odlaganja najčešće zavisi od toga kako je do tada teklo suđenje.

„Ako je sve i dalje na početku, onda sudije uglavnom nisu rigorozne, ali ako posumnjaju na zloupotrebu, onda insistiraju da se dostavi neki dokaz za odlaganje, kažnjavaju, nalažu da policija dovede okrivljenog ili čak određuju pritvor, iako to nije tako često."

On kao poseban problem dugih procesa i odlaganja vidi postupke sa više okrivljenih.

„Što ih je više, to će proces duže trajati - dovoljno je da se jedan ne pojavi i eto odlaganja.

„Ali ne možemo generalizovati, svaki predmet je specifičan i dosta zavisi i od same njegove strukture - šta sve treba raditi i kakvi se dokazi moraju izdvojiti."

Kao „najčešći i najlakši" razlog odlaganja navodi bolest okrivljenog, što kaže da „može i ne mora da bude samo izgovor".

Prema zakonu o parničnom postupku, za svaku zloupotrebu predviđene su kazne, ističe sutkinja Đorđević.

Za fizičko lice, kazna iznosi od 10.000 do 150.000, a za pravno od 30.000 do 1.000.000 dinara.

O zastarevanju

Mrdalj kao jedan od mogućih razloga odlaganja suđenja navodi i neodložan put okrivljenog.

Upravo je putovanje u Tursku bilo razlog zbog kojeg se Zvezdan Terzić, direktor Fudbalskog kluba Crvena zvezda, u septembru 2022. nije pojavio na ročištu.

Protiv Terzića se godinama se vodi postupak zbog sumnje da je nezakonito prisvajao novac od transfera fudbalera dok je bio na čelu OFK Beograda.

Taj proces prate česta odlaganja ročišta - u junu 2022, na primer, nije prisustvovao suđenju zbog bolesti, iako je dan ranije držao konferenciju za medije.

Čitav slučaj se tako pet godina nije pomerio, a 2022. je deo optužbi protiv Terzića zastario.

„Ako je u krivičnom postupku za neko delo dat kratak rok zastarelosti gonjenja, naravno da će svako izbegavati da pristupi glavnom pretresu", kaže za BBC na srpskom Marina Barbir, sutkinja Prvog osnovnog suda u Beogradu, koja se bavi krivičnom materijom.

„Ali imamo procesna rešenja za obezbeđivanje prisustva okrivljenog, kada se vidi da sa tom namerom opstruira postupak."

Procesi u kojima dođe do zastarevanja su „na nivou statističke greške", dodaje.

• Slučaj Vesne Medenice: Šta znači hapšenje „prve žene crnogorskog pravosuđa”
• Šta je Vrhovni kasacioni sud i zbog čega je važan
• Pravda je slepa - šta sve može da utiče na sudije
• Ko je Ejmi Koni Beret, Trampov izbor za sutkinju Vrhovnog suda

Iako odlaganja suđenja može biti „krivicom suda ili tužilaštva", advokat Mrdalj kaže da „najveći broj odlaganja dolazi od okrivljenih i njihovih branilaca".

„To je sve legitimno - posao branioca je da na svaki mogući zakonski način odbrani okrivljenog, zato je tu", kaže Mrdalj.

„Potpuno je nebitno da li je to zbog nedostatka dokaza ili to krivično delo zastari, njemu je samo bitno da se klijent izvuče iz tog krivičnog dela."

U krivičnom postupku, dodaje Mrdalj, može se desiti i da dođe do promene sudije ili sudijskog veća, kada zakon predviđa da suđenje počne iz početka.

To potencijalno znači novo odlaganje.

„Nije isto kada neko nov dođe i kada je bio sve vreme tu...

„Nemate isti utisak i odnos prema dokazima kada ste u predmetu od početka ili padnete u njega sa neba."

Prenatrpanost sudova

Međutim, sagovornici BBC-ja sve te primere navode kao posledice mnogo šireg problema.

Šolić njega naziva „nasleđenom lošom organizacijom pravosuđa".

„Problem je nesrazmeran broj predmeta u odnosu na broj sudija.

„Pretrpani su, pa ročišta zakazuju na šest meseci do godinu dana", kaže ona.

O tome priča i Mrdalj: „Ne možete zakazivati suđenja na svakih pet dana ako imate u radu 5.000 predmeta... Sve zavisi od broja predmeta i sudija".

Sutkinja Đorđević ističe da su sudovi posebno pretrpani u Beogradu, kao i na sedištima apelacija, odnosno sudova koji odlučuju po žalbama - u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

U Godišnjem izveštaju o radu sudova za 2021. navodi se da je te godine u Srbiji efektivno postupalo 2.508 sudija, iako je određeno 3.073. mesta.

„To znači da je 565 sudijskih mesta ostalo nepopunjeno", ističe Đorđević.

„Istovremeno je u sudskom sistemu te godine bilo oko četiri miliona predmeta."

Da je sudski sistem u Srbiji preopterećen velikim brojem predmeta navodi se i u izveštaju Evropske komisije za efikasnost pravosuđa iz 2020. godine.

„Za samo dve godine, broj nerešenih predmeta u Prvom i Trećem osnovnom sudu u Beogradu povećan je za 50 odsto u jednom, i čak 78 u drugom", kaže Đorđević.

„Sudije u ovim sudovima pritom sve vreme rešavaju dvostruko do trostruko veći broj predmeta mesečnog od onog koji je propisan kao mesečna norma."

Među nerešenim predmetima posebno su zloglasne parnice, među kojima ima i višedecenijskih procesa.

„Ipak, treba imati u vidu da je, u odnosu na ukupan broj predmeta, 2021. bilo svega 3,52 odsto starijih od tri godine", kaže Đorđević.

Prosečan broj dana između ročišta u parničnoj materiji u 2022. iznosio je 109,68 dana, navodi se u podacima Višeg suda u Beogradu iz Programa rešavanja starih predmeta za 2023. godinu.

U krivičnom postupku, ističe Barbir, sve zavisi od „materijalno-tehničkih mogućnosti", koje naziva „glavnim razlogom odlaganja suđenja".

„Po zakonu, mi imamo ovlašćenja da zakazujemo suđenja kad želimo, ali nemamo dovoljno prostorija", navodi.

„Kada bi svaki sudija imao sopstvenu sudnicu, sopstvenog zapisničara, pripravnika, referenta i slične stvari da ne mora da zavisi ni od koga drugog, sve bi bilo drugačije."

Postoje i logistički problemi, dodaje.

Kako kaže, u njenom sudu okrivljeni su najčešće prethodno osuđivana lica koja se nalaze na izdržavanju kazni u raznim kazneno-popravnim zavodima (KPZ) širom Srbije.

„Pretpostavka za održavanje glavnog pretresa je prisustvo okrivljenog, bez njega pretres ne može da se održi", objašnjava sutkinja.

„I onda redovno imamo tehničke probleme kako dovesti okrivljenog na sud, jer nema dovoljno vozila za njihov prevoz, ni stražara koji bi ih pratili."

Najveći problem, ističe, postoji sa KPZ Požarevac, poznatom kao Zabela, odakle po sedam ili osam meseci ne mogu da dovedu okrivljene na sud.

„Suštinski se sve svodi na nedostatak materijalnih sredstava", kaže kratko.

Kako ubrzati sudske procese?

To je pitanje na koje ne postoji jednostavan odgovor, kažu uglas sagovornici BBC-ja.

Govoreći o prevelikoj i neravnomernoj opterećenosti sudova, sutkinja Đorđević kaže da je reč o „sistemskom problemu koji je pojačan nepromišljenim reformskim merama od pre 15 godina, a čije se posledice i dalje osećaju".

Sve se, ističe, mora rešavati sistemski.

„To podrazumeva, između ostalog, promene procesnih pravila, moguće i područja i nadležnosti sudova, obezbeđivanje odgovarajućih radnih i prostornih uslova i preduzimanje mera koje će sudstvo učiniti atraktivnim, prvenstveno zapošljavanjem mladih pravnika."

Iz njihovih redova će se birati, navodi, birati nove sudije i „popunjavati velika praznina posle odlaska u penziju više od 60 odsto aktuelnih sudija u narednih šest ili sedam godina,"

Potrebno je, dodaje, povećati plate svih zaposlenih u sudstvu, počev od sudija.

„Čak i u manjim sudovima, u kojima sudije nisu opterećene tolikim brojem predmeta, često se dešava da se jedan sudija istovremeno zadužuje u više materija - u parničnim, porodičnim ili predmetima iz radnih sporova."

Zbog toga, kako kaže, kada će naredno ročište biti zakazano zavisi i od nekoliko faktora.

„Od opterećenosti suda ili konkretnog sudije brojem predmeta, ali i od vrste predmeta, odnosno od toga da li se predmet smatra hitnijim ili ne."

Advokat Mrdalj smatra da bi se „boljom organizacijom suđenja mogla ubrzati".

„Ne samo za krivični, već i za parnični postupak, ali bi pre svega neke druge strukture morale da porade na tom problemu, čini mi se da se ne bave time koliko bi trebalo... Ceo sistem mora da raste".

Sanja Solarević se za to vreme samo nada da će njen slučaj uskoro biti gotov.

„Proces je u završnoj fazi, nadam se kraju u narednih šest meseci, ali ima dosta faktora koji na to mogu da utiču", kaže Solarević.

Ivić baš i nije siguran da će sudija uskoro da odsvira kraj.

Kako navodi, sve će se dodatno odužiti zato što je 2022. protiv čoveka koji je tužio njegovog oca podneo i krivičnu prijavu, optužujući ga za zelenašenje.

„Tužilaštvo je povuklo predmet, uzelo ga na uvid i poslednje ročište je odloženo, a novi termin nije zakazan sve dok ga ne vrate."

Spreman je, kaže, na višegodišnju borbu.

„Donekle se i dobro nosim, jer vremenom malo oguglaš, naučiš da se nosiš sa tim.

„Ali izgubio sam oca zbog ovog slučaja i imam želju da isteram sve do kraja, kakvi god da su sudovi."

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.16.2023)