Мијатовић: Србија да уради више у суочавању с прошлошћу, заштити новинара и људских права

Потребно је да Србија уложи више напора у суочавању с прошлошчу, повећа безбедност новинара и активиста за људска права и заштити жене од насиља, оценила је комесарка Савета Европе за људска права Дуња Мијатовић на крају вишедневне посете Србији, саопштио је данас Савет Европе.

"Крајње је време да се Србија суочи с наслеђем прошлости, да заштити слободу медија и слободу окупљања, да испуни преузете обавезе о људским правима и родној равноправности", навела је Мијатовић на крају посете Србији од 13. до 17. марта.

Мијатовић је указала на стагнацију у решавању случајева несталих особа у региону, и навела да је потребно да политичке вође, укључујући у Србији, обнове посвећеност утврђивању судбине несталих особа, између осталог отварањем полицијских и војних архива који би могли да садрже важне информације о томе.

Она је рекла да пате породице и рођаци оних који се и даље воде као нестали, и имају права на одговарајуће репарације и помоћ, а изнад свега на то да "знају истину о својим ближњим".

Мијатовић је нагласила да су српске власти предузеле неке позитивне кораке ка решавању некажњивости за озбиљна кршења људских права током сукоба 1990-их, укључујући нову стратегију о ратним злочинима и јачање капацитета канцеларије тужиоца за ратне злочине, али је изразила забринутост због спорог напретка у тој области.

По њеним речима, неизручење осуђених ратних злочинаца и осумњичених за ратне злочине у друге земље региона, још је једна препрека у борби против некажњивости. Она је указала да друштва у региону могу да почну с излечењем тек када се помире са својом насилном прошлошћу и изграде будућност засновану на поштовање људских права и владавини права.

Мијатовић је рекла да давањем јавне платформе осуђеним ратним злочинцима у Србији да промовишу своје ставове и негирају злочине за које су осуђени, власти не испуњавају своју дужност да осигурају да ће се одговарати за оно што је учињено, бити сачувано право жртава на истину и спречити ширење нетолерантног говора и говора мржње.

Илустрација тога је и то што власти толеришу мурале псвећене ратним злочинцима, рекла је Мијатовић и навела да су организације цивилног друштва регистровале више од 300 таквих мурала широм Србије, а недавно затражиле од власти да их уклоне.

Комесарка је поздравила посвећеност власти да осигурају поштовање слободе говора и окупљања и солидну правну и инсититуционални оквир у тој области, али је нагласила да је забрињавајуће стање безбедности новинара и активиста за људска права.

Нагласила је да морају бити решени ранији случајеви убистава новинара, укључујући случај Славка Ћурувије, и починиоци и наредбодавци изведени пред лице правде.

Она је констатовала распрострањене кампање блаћења, претњи и застраживања и растући проблем стратешких тужби против учешча јавности, такозваних СЛАПП тужби против новинара, активиста за људска права и организација цивилног друштва, и позвала да се "не штеде напори" за стварање услова за безбедан рад медија и цивилног друштва.

Као корак у добром правцу навела је усвајање у 2022. години Стратегије за стварање подстицајних услова за развој цивилног друштва у Србији.

Мијатовић је навела да активисти за људска права, као што су Жене у црном које је посетила у Београду, имају кључну улогу за подизање свести о људским правима, и да та организација, као и многе друге "посвећене и храбре" организације цивилног друштва и активисти у Србији, морају да "добију признање, заштиту и подршку".

Комесарка је изразила задовољство због јачања правног оквира за унапређење родне равноправности и напретка учешћа жена у политичком животу у Србији.

Ипак је изразила забринутост због мизогиног и дискриминаторског говора неких политичара и јавних личности које промовишу неки медији, чиме се подривају владине политике и деловање усмерено ка достизању родне равноправности.

"Власти треба да осигурају системско подизање свести и образовање о родној равноправности да би се супротставило стереотипима и патријархалним гледиштима према улози жена у друштву, што подрива права жена и доводи до насиља против жена", рекла је Мијатовић.

Она је указала на посебне изазове за жене у сеоским областима и жене нижег друштвеноекономског статуса, Ромкиње, мигранткиње и жене са инвалидитетом.

Комесарка је изразила жаљење што је насиље против жена и насиље у кући и даље распрострањено у Србији и поред доброг правног и политичког оквира и после десет година од када је Србија ратификовала конвенцију Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у кући - такозвану Истанбулску конвенцију.

Комесарка је нагласила да је потребно увести "координисан институционални одговор" да би се ефикасно заштитиле жене од насиља и да би се обезбедила подршка жртвама. Такође је указала на мали број судских поступака у поређењу са укупним бројем пријављених случајева насиља.

Мијатовић се током посете састала са политичким званичницима Србије, омбудсманом, повереницом за заштиту равноправност, поверником за информације од јавног значаја, и са широком спектром организација цивилног друштва чији рад се односи на теме обухваћене посетом. Савет Европе је најавио да ће бити објављен извештај комесарке о посети.

(Бета, 17.03.2023)