Mašinovođa poslednjeg voza
Politika 18.03.2023
Telegramom je sve bilo predviđeno čiji će voz da bude poslednji, koji će da se spasava u poslednjem času, ruši i uništi sve što ne može da se ponese. Nijednog trena nisam se dvoumio, rešio sam da budem poslednji. Rekao sam to drugovima mašinovođama: momak sam, bez obaveza, a vi ste oženjeni, imate decu. Ja ću biti poslednji, ako poginem neće iza mene ostati udovica, ni deca siročad. Jednom se gine – svedočio je Svetozar Zdravković, mašinovođa poslednjeg voza u Srbiji oktobra 1915.
Čačak – Gledajući strašne prizore na železničkoj stanici u Zaječaru nisam ni slutio da ću ja, Svetozar Zdravković, da budem mašinovođa poslednjeg voza u Srbiji, 1915. Stanica liči na mravinjak, vojnici, žene, deca, starci. Ispred, starac i njegova vuku kola s pokućstvom. Volovi i konji, sigurno je, oduzeti su im, odvela ih država da vuku artiljeriju i komoru na položaje. Starina gura kola kroz mrazovito oktobarsko jutro, osmatra gde bi mogao da ih udene. Njegova
