Машиновођа последњег воза
Политика 18.03.2023
Телеграмом је све било предвиђено чији ће воз да буде последњи, који ће да се спасава у последњем часу, руши и уништи све што не може да се понесе. Ниједног трена нисам се двоумио, решио сам да будем последњи. Рекао сам то друговима машиновођама: момак сам, без обавеза, а ви сте ожењени, имате децу. Ја ћу бити последњи, ако погинем неће иза мене остати удовица, ни деца сирочад. Једном се гине – сведочио је Светозар Здравковић, машиновођа последњег воза у Србији октобра 1915.
Чачак – Гледајући страшне призоре на железничкој станици у Зајечару нисам ни слутио да ћу ја, Светозар Здравковић, да будем машиновођа последњег воза у Србији, 1915. Станица личи на мравињак, војници, жене, деца, старци. Испред, старац и његова вуку кола с покућством. Волови и коњи, сигурно је, одузети су им, одвела их држава да вуку артиљерију и комору на положаје. Старина гура кола кроз мразовито октобарско јутро, осматра где би могао да их удене. Његова
