Кућа туге напаћеног Ивана: Невољник из Дрежника напустио је родни дом – болестан, без новца, струје, воде, није могао да остане под кровом који прокишњава

Клизале су једна за другом крупне, оштре и тврде као каменице, нагониле ме да је се још једном погледам иза себе. Понедељак је био, једва да је одмакло подне, а Дрежником код Ужица сликао се призор као пред сутон у новембру. Хладноћа и облаци полегли по врховима брда обећавали су да ће да преснежи. Осећај туге што је лебдео у ваздуху није дошао ни облацима, нити га је нанео ветар с Дрежничке градине, он се на ове падине слепио и од њих не миче. Ивана сам оставио