Косово, фудбал и спорт: Шта знамо о „забрани" клубовима ван косовског такмичења
Спорт је једна од тема које увек изазивају трзавице. посебно када су у питању српски и косовски спортисти. Ових дана актуелно је питање ко све сме да игра утакмице на Косову - и у чијем такмичењу.
Компликовани политички односи Београда и Приштине годинама се пресликавају и на спортске терене, што је посебно актуелно последњих дана због растућих напетости око тога ко све сме да игра утакмице на Косову - и у чијем такмичењу.
„Добили смо допис од Фудбалског савеза Косова у ком се забрањује играње свих утакмица, чак и тренинга&qуот;, каже Небојша Јосифовић, председник ФК Грачаница, за ББЦ на српском.
Његов клуб један је од неколико са територије Косова који и даље наступају у такмичењима Фудбалског савеза Србије, чему се власти у Приштини годинама противе.
У допису, у који је ББЦ имао увид, наводи да се „спортске приредбе могу организовати само у складу са Министарством културе, омладине и спорта Косова&qуот;.
Због тога се од регионалних директора полиције захтева да предузму „све законске и полицијске радње&qуот; како би спречили одржавање спортских догађаја који нису у складу тим.
„Од тада (добијања дописа) одржали смо један тренинг и било је страха, да вам кажем&qуот;, наводи Јосифовић.
„Били су ту и људи из управе и ја као председник клуба, максимално концентрисани и спремни на све, да заштитимо децу ако дође до нечега - хвала богу није до дошло ни до чега.&qуот;
- Трка са безброј препона: Косовски атлетичари у Београду и будућа такмичења у Србији
- Кад политика уђе у ринг - како је Србија спустила рампу боксерима са Косова
- Шта се деси кад се Косово појави на терену
Косовски званичници се до сада нису оглашавали по овом питању, па ни потврдили да је тај допис заиста послат клубовима који се не такмиче у косовском систему.
На питања ББЦ новинара нису одговорили из Фудбалског савеза Косова (ФСК), Олимпијског комитета Косова, као ни из косовског Министарства културе, омладине и спорта.
Игор Уљаревић из Фудбалског савеза Косова и Метохије, који функционише у систему ФСС-а, потврдио је за портал Коссев да је тај документ достављен клубовима јужно од Ибра.
Уљаревић сматра да је реч о „највећем облику дискриминације&qуот;, док је министар спорта Зоран Гајић у изјави за Тањуг причао о „срамотном притиску на српски народ&qуот;.
ФСС је писао и Европској фудбалској унији (УЕФА), кровној организацији европског фудбала, наводећи да је „Србима на Косову угрожено право на бављење спортом&qуот;.
Хајрула Чеку, косовски министар културе, омладине и спорта, изјавио је да се у том писму „криви стварност&qуот;, а да Србија „наставља штетне акције према Косову&qуот;.
Он тврди и да Србија крши Анекс споразума о путу ка нормализацији односа Косова и Србије, договорен у марту у Бриселу, после низа састанака председника Србије Александра Вучића и косовског премијера Аљбина Куртија, који предвиђа „равноправне односе и добросуседство&qуот;.
„Стране су се тада договориле да не представљају једна другу на међународном плану&qуот;, каже.
Сличних напетости увек има када српски и косовски спортисти треба да учествују на истом такмичењу.
Косовских спортиста 2021 није било на Светском првенству у боксу у Београду, док кошаркаши Партизана и фудбалери Црвене звезде пре неколико година нису могли да уђу на Косово и одиграју утакмице.
О паралелном животу и спорту
Уместо на великом терену, фудбалери Грачанице у понедељак су тренинг имали у балону, али припреме за нове изазове и утакмице увелико су у току.
„Ако нас пусте, требало би да у четвртак имам куп меч са фудбалским клубом Брезовица (из западне Србије, недалеко од Уба)&qуот;, наводи Јосифовић.
„Али то ако нам дозволе&qуот;, истиче.
Чули су се, каже, са људима из ФСС-а и сачекаће дан-два да виде шта ће се десити.
Исто за ББЦ на српском кажу и из ФК Рудар и ФК Трепча из Косовске Митровице, града на северу Косова.
„Немамо никакав званични коментар, настављамо нормално да тренирамо и припремамо се за следећу утакмицу&qуот;, наводе из Трепче, једног од најпознатијих клубова са Косова.
„Препустили смо ФСС-у да се бави тим стварима&qуот;, додају.
Кроз причу о Трепчи, клубу названом по косовском руднику - чији су рудари одиграли важну улогу у годинама распада Југославије - назире се прича о спорту на Косову.
До 1999. године и рата, у Косовској Митровици постојао је само један ФК Трепча - финалиста Купа бивше Југославије у сезони 1977/1978, када је поражен од Ријеке - основан давне 1932. године.
Међутим, после рата српска и албанска страна су се поделиле и основале одвојене клубове са истим именом.
Клуб из јужног дела града, где већински живе Албанци, такмичи се у косовском првенству, на стадиону Адем Јашари, названом по једном од команданата Ослободилачке војске Косова (ОВК).
Од проглашења независности Трепча има две освојене титуле - једну 2016. године, када је Косово постало члан УЕФА, а другу сезони 2009/2010.
За то време се друга Трепча, са седиштем у северном делу Косовске Митровице, где већински живе Срби, такмичи у шумадијско-рашкој зони, четвртом рангу српског фудбала.
Утакмице играју у Звечану, не у Митровици.
Фудбалски савез Косова већ годинама од косовских институција и полиције тражи да забране „нелегално такмичење&qуот; које није део косовског система.
Због тога су још 2019. године писали и Уефи и Међународној фудбалској федерацији (ФИФА).
Почетком априла такође су затражили интервенцију Уефе због „развоја нелегалних фудбалских такмичења српских структура&qуот; на Косову, наводећи да ће „учинити све што је у њиховој моћи да зауставе те активности&qуот;.
Погледајте видео: Могу ли фудбалери из Србије и са Косова да одиграју утакмицу - бар у Немачкој
Поред Трепче, у шумадијско-рашкој зони такмичи се и ФК Мокра Гора из Зубиног Потока.
ФК Грачаница наступа у рангу испод, где ФСС има три такмичења - Окружну лигу косовског поморавља, Окружну лигу Косовске Митровице и Косовску окружну лигу, где су они.
„Има седам клубова, али наступају само четири - три немају довољно играча&qуот;, наводи Јосифовић, који је од пре два месеца на челу клуба.
„Први смо и ако ту останемо играћемо бараж са клубовима из Поморавља да уђемо у зону, што би било идеално у сезони када клуб слави 50 година постојања&qуот;, додаје.
Поред првог тима, како каже, имају и подмладак, две школе фудбала, женски фудбалски клуб и сви заједно „мало кубуре са опремом, али су деца задовољна&qуот;.
„Најтеже је објаснити тој деци од 18 или 20 да не могу да играју и да тренирају... 'Не можемо да играмо ни на ливади?'&qуот;, питају ме.
„Рекох, 'сине, на ливади можемо, али не можемо овде на стадиону'.&qуот;
Стадион Грачанице од 2015. године носи име „Драган Џајић&qуот;, по новом председнику Фудбалског савеза Србије и легенди Црвене звезде.
Управо су црвено-бели били гости на отварању.
У допису који је стигао клубовима, од регионалних дирекција Косовске полиције затражено је и да убудуће забране улазак спортским клубовима из централне Србије који „немају одговарајући позив или дозволу од спортских савеза различитих спортова Републике Косово&qуот;.
- Косовска џудисткиња Мајљинда Кељменди: „Желим да ме памте као добру спортисткињу, али, још важније, као доброг човека&qуот;
- Зашто је Артон Зекај изабрао фудбалску репрезентацију Косова, а не Србије
- Из Прешева у Сурдулицу: Албанац на српским теренима
Шта све пише у допису?
Пре свега, ко може да организује спортске догађаје на Косову.
То су Олимпијски комитет Косова, као и надлежни спортски савез, лиценциран „у складу са Законом о Министарству културе и спорта при Влади Републике Косова&qуот;, наводе.
Поред тога, могу их организовати и „разне спортске федерације, удружења спортиста, спортске организације и спортски клубови&qуот;, као и „физичка или правна лица&qуот; која су претходно склопила уговоре за то.
Организатор спортског догађаја, истичу, дужан је да сарађује са косовском полицијом како би обезбедио одржавање спортског догађаја, као и да предузме све потребне мере ради осигуравања безбедности спортске приредбе.
Имајући све то у виду, наредбом генералног директора косовске полиције, пуковника Газменда Хоџе, тражи се „забрана свих спортских активности клубова који нису регистровани у спортским федерацијама Косова&qуот;, што значи да су супротне закону, пише у документу.
Од регионалних директора полиције захтева се да да службенике ангажују на терену и предузму „све законске и полицијске радње&qуот; како би спречили такве догађаје.
На питање ББЦ-ја о томе да ли су допис и наредба Хоџе аутентични, као и када ће ступити на снагу уколико јесу, косовска полиција није одговорила.
Кратко су само навели да полиција Косова „радње предузима у складу са законским овлашћењима које има, укључујући и спровођење одлука институција Републике Косово&qуот;.
Из косовске полиције такође нису одговорили на питања ББЦ-ја на српском до објављивања текста.
У тексту се потом помиње „предузимање мера против оних који су у супротности са законом&qуот;.
Од косовских званичника до сада се о овоме огласио само министар Чеку, али ни он није експлицитно потврдио аутентичност објављеног дописа.
„Косово је земља спорта, али нећемо толерисати незаконите радње које крше наш уставни и правни поредак, као и европске и светске спортске карте&qуот;, навео је Чеку, преноси Коссев.
„Позивамо све спортске клубове да постану део легитимног спортског система Косова.&qуот;
Из ФСС-а за то време наводе да Приштина „спроводи нелегалне и нехумане притиске на фудбалске клубове који имају седиште у аутономној покрајини Косово и Метохија, а чији су чланови српске националности.&qуот;
„Прво да кажем да ја већи облик дискриминације нисам видео у животу, још од Другог светског рата, то што се дешава на простору Косова и Метохије&qуот;, рекао је за РТС потпредседник Фудбалског савеза Србије Бранислав Недимовић.
Спорт, поште, школе
Нешто више од 20 година после рата спорт је само једна област живота на Косову где постоје паралелне институције.
У српским срединама постоје општински органи, јавна предузећа попут поште, библиотеке, здравствене установе, основне и средње школе, као и Универзитет - укупно више од 70 образовних институција - које раде у систему Србије, а које Косово сматра нелегалним.
Из буџета Владе Србије за функционисање ових институција издвајају се десетине милиона евра годишње, пише Радио Слободна Европа.
Укидање тих институција предвиђено је Бриселским споразумом у нормализацији односа, потписаним још 2013. године, али то никада није у потпуности реализовано.
У пракси су само расформирани правосудни органи и српске безбедносне служе, када је формирана јединствена косовска полиција.
Бриселским споразумом договорено је и формирање Заједнице српских општина (ЗСО), замишљене као механизам заштите косовских Срба, који би имали одређени ниво самоуправе.
Међутим, Влада Косова је до сада одбијала да заиста формира ЗСО, за коју Курти тврди да није у складу са косовским уставом, позивајући се на пресуду Уставног суда Косова.
У међувремену су Курти и Вучић постигли Споразум о нормализацији односа на основу предлога Европске уније, а у Охриду је крајем марта израђен и Анекс за имплементацију тог споразума.
Он предвиђа да косовски Срби добију „одређени ниво самоуправљања&qуот;, али није јасно прецизирано како би оно изгледало.
- Колико је Србије на Косову 15 година од проглашења независности
- Шта пише у Анексу споразума Србије и Косова и да ли решава сва отворена питања
- Борељ, Вучић и Курти после маратонског састанка у Охриду: „Договорена примена плана за Косово&qуот;
- „Бол, опроштај, братство или издаја&qуот;: Како је дошло до „пољупца&qуот; Александра Вучића и Аљбина Куртија
Сви (не)одиграни мечеви
У протекле две деценије било је доста случајева када спорта није било због политике.
ФК Трепча је у центар пажње доспео и 2019. године, када га је жреб Купа Србије спојио са београдском Црвеном звездом, једним од највећих клубова на Балкану.
Меч је требало да буде одигран у Звечану, али делегација Звезде није пуштена Косово - фудбалери су враћени са административног прелаза Јариње.
Дуел је одигран сутрадан у Спортском центру ФСС у Старој Пазови, надомак Београда, и Звезда је убедљиво победила.
А годину дана пре фудбалера црвено-белих, са Јариња су враћени кошаркаши у црно-белим дресовима.
План је био да Партизан у Лепосавићу одигра пријатељски меч са кошаркашима Трепче, али им такође није био дозвољен улазак на Косово.
Исте године, напетости је било и пред меч женских рукометних јуниорских селекција Србије и Косова, а у оквиру квалификација за Светско првенство.
Меч је прво требало да буде одигран Крагујевцу, али је премештен у спортски центар Ковилово, периферији Београда, да би на крају био отказан одлуком Владе Србије.
„Да ли бисмо могли да организујемо да се ова утакмица одржи?
„Свакако, али шта би била цена - сукоби нашег народа и полиције због ствари у коју не верујемо, супротна нашим интересима&qуот;, изјавио је тадашњи министар полиције Небојша Стефановић.
У данима пред меч, навијачи су протестовали испред Ковилова, најављујући долазак на дан утакмице, иако је меч требало да буде одржан без публике, обележја и химне.
Европска рукометна федерације (ЕХФ) после отказивања утакмице суспендовала Рукометни савез Србије и избацила младе рукометашице из квалификација.
Најсвежији случај догодио у октобру 2021, када косовских боксера није било на Светском првенству у Београду.
Косовска делегација тада је три пута покушала да стигне до Београда - безуспешно.
„Сваки пут смо заустављени на граници због ознака Косова на опреми&qуот;, изјавио је тада за ББЦ на српском Љатиф Демоли, генерални секретар Боксерског савеза Косова.
Ненад Боровчанин, председник Боксерског савеза Србије, у краткој изјави за ББЦ потом је рекао да „такозвано Косово није учесник Светског првенства&qуот; и да не жели да даје изјаве „о њиховим провокацијама&qуот;.
Нешто слично догодило се 2018. косовској карате репрезентацији - хтели су да учествују на Европском првенству у Новом саду, али су оба пута задржани на прелазима.
Међутим, то не значи да мечева између српских и косовских екипа није било.
Рукометашице Наисе из Ниша победиле су 2007. екипу Влазнимија из Ђаковице 46:13, у осмини финала Челенџ купа.
Меч је игран у мађарском граду Татабања, без публике и уз јаке снаге обезбеђења.
На утакмици су биле истакнуте заставе Србије за Наису, Европске рукометне федерације за Влазними, застава Челенџ Купа, као и заставе земаља судија и делегата - Мађарске и Словачке.
Такође, у фебруару 2022. године шест косовских спортиста учествовало је на Балканском првенству у атлетици за младе, управо у Београду.
То је први пут да је репрезентација Косова под тим именом учествовала на спортском такмичењу у Србији, истакли су тада из Олимпијског комитета Косова.
Петнаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља.
Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Погледајте видео: Независност Косова, 15 година касније - поделе, нормализација и тајни предлог
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.12.2023)










