То је само гомила речи
Недељник 19.04.2023 | Хана Пишчевић
Писати о писању је као кад баки тражим рецепт за колаче које спрема преко тридесет година, кад је питам колико чега иде а она само слегне раменима и каже “Ја то од руке”.
Тако ваљда и ја пишем, од руке. Али шта је оно што ми покреће руку, као што баку покреће мирис свежих вишања или гладна деца за трпезаријским столом? И шта ме то плаши, кад ти тесто не нарасте или кад га оставиш у рерни, само мало дуже него што је требало. Плаши ме што је писац често, част изузецима, прилично себичан. Као да пише писања ради а не за читаоца. Нормалне људе је срамота да признају да су себични али писац не хаје за то. Скроз му је океј да је
