To je samo gomila reči
Nedeljnik 19.04.2023 | Hana Piščević
Pisati o pisanju je kao kad baki tražim recept za kolače koje sprema preko trideset godina, kad je pitam koliko čega ide a ona samo slegne ramenima i kaže “Ja to od ruke”.
Tako valjda i ja pišem, od ruke. Ali šta je ono što mi pokreće ruku, kao što baku pokreće miris svežih višanja ili gladna deca za trpezarijskim stolom? I šta me to plaši, kad ti testo ne naraste ili kad ga ostaviš u rerni, samo malo duže nego što je trebalo. Plaši me što je pisac često, čast izuzecima, prilično sebičan. Kao da piše pisanja radi a ne za čitaoca. Normalne ljude je sramota da priznaju da su sebični ali pisac ne haje za to. Skroz mu je okej da je
