Иницијатива Отворени Балкан омогућила раст трговине за скоро 30 одсто
Иницијатива Отворени Балкан до сада је омогућила да извоз или увоз прехрамбених производа међу земљама чланицама буде скраћен и до 50 одсто, директни трошкови такси и накнада смањени су и до 80 одсто, што је резултирало увећањем трговина у региону Отвореног Балкана за скоро 30 одсто, показало је истраживање Америчких привредних комора (АмЦхам) у Србији, Северној Македонији и Албанији, представљено данас.
"Иницијатива Отворени Балкан представља одличну прилику за либерализацију токова капитала, јер би то учинило регион атрактивнијим за нове инвестиције, као и ширење улагања", казао је председник Амцхам-а Стефан Лазаревић на конференцији "Регионална економска сарадња - Отворени Балкан: шта привреда може да очекује?".
Додао је и да је неопходно да се иницијатива Отворени Балкан прошири на сва тржишта на Западном Балкану, како би економске интеграције биле још успешније.
Лазаревић је навео и да пословна заједница доста очекује од спровођења постигнутих споразума у домену слободног приступа тржишту рада.
Подсетио је да иницијатива Отворени Балкан има за циљ стварање јединственог регионалног тржишта заснованог на принципима и вредностима на којима засновано и јединствено тржиште Европске уније (ЕУ), а то је слобода кретања робе, капитала, услуга и људи.
Министар трговине Србије Томислав Момировић истакао да је Отворени Балкан "један од најважнијих аспеката српске економске политике".
"Повезивање тржишта и интеграције на регионалном и европском нивоу немају алтернативу. Сваки други пут је пут у неизвесност, пут у економску и политичку стагнацију", казао је Момировић.
Додао је да је зато Србија опредељена да на сваки начин повеже регионално тржиште, подсетивши да је Отворени Балкан иницијатива лидера Албаније, Северне Македоније и Србије, односно да није наметнута са стране.
"Отворени Балкан је довео до тога да Србија и Албанија данас имају најбоље политичке односе у својој историји", истакао је министар трговине Србије и истакао да Влада Србије неће одустати од регионалних интеграција.
Министарка за европске интеграције Татјана Мишчевић рекла да је важно нагласити да се кроз Отворени Балкан не осмишљавају нови заједнички стандарди, већ се "позајмљујују" из процеса приступања ЕУ.
"Тако су европске и регионалне интеграције међусобно комплементарне и помажу једна другој", нагласила је она.
Према њеним речима, ипак једна од кључних препрека процесу брже и ефикасније регионалне сарадње, јесте различит степен приближавања држава чланству ЕУ.
Представник Привредне коморе Србије Ненад Ђурђевић очекује да ће Отворени Балкан бити у будуће виже економска, а мање политичка иницијатива.
Поновио је да су досадашњи најзначајнији резултати Отвореног Балкана скраћивање увозно-извозних процедура за производе биљног и животињског порекла, боља сарадња инспекција и царина, као и успостављање јединственог тржишта рада које се ускоро очекује.
Ђурђевић је навео како је план да се од 1. јуна издају прве ИД катице у оквиру иницијативе Отворени Балкан, а које ће омогућити приступ тржишту рада у Србији, Албанији и Северној Македонији.
Амбасадор САД у Србији Кристофер Хил истакао је да ће регион успети у оној мери у којој земље постигну међусобну сарадњу и уколико у дело спроведе пројекте који бришу границе, попут Отвореног Балкана.
Он сматра да Отворени Балкан није иницијатива коју може да предводи и спроведе само једна земља Западног Балкана већ све земље, због чега је међусобна сарадња веома важна, као и да та иницијатива буде отворена за нове земље чланице.
"Америчке компаније које планирају долазак у Србију, не размишљају само о инфраструктури и локалним условима, већ о потенцијалу за шире регионално присуство захваљујући хармонизованим стандардима који важе у целом региону. Зато је Иницијатива Отворени Балкан важна пре свега за економију и бизнис и као могућност за привлачење страних инвеститора", изјавио је Хил.
Заменица директора АмЦхам-а Амалија Павић казала је да је истраживање у региону Отвореног Балкана показало да девет од 10 компанија очекују бенефите и користи за своје пословање од јачања регионалних интеграција.
Према њеним речима, неке нецаринске баријере које нису биле решене ЦЕФТА споразумом, донекле су решене кроз иницијативу Отворени Балкан.
Додала је да се и трећина испитаног чланства заложила за повезивање са суседним земљама ЕУ, као и да је у оквиру Отвореног Балкана привреда највише заинтересована за либерализацију финансијских и грађевинских услуга.
Испитаници, какао је показало истраживање, знају шта су главни циљеви иницијативе, али не знају конкретне бенефите од тога.
Док је значајан помак учињен у домену слободне трговине робом, у осталим областима и даље постоји велики простор за напредак - компаније очекују пуну примену потписаног Споразума о слободном приступу тржишту рада, која би привреди у овим земљама омогућила, да кроз значајно олакшане административне процедуре, запошљава дефицитарне кадрове.
Иницијатива Отворени Балкан, како је наведено, за сада није адресирала питање слободног кретања капитала у региону, док је либерализација кретања услуга започета кроз ограничене и правно необавезујуће меморандуме у области туризма и филма.
На крају, јасна и транспарентна структура управљања и успостављање функционалног механизма за решавање жалби привреде, који ће омогућити уједначену примену споразума у оквиру свих потписница, кључни су предуслови да платформе за регионалну економску сарадњу, попут Отвореног Балкана дају своје пуне резултате, показало је истраживање.
Према мишљењу привреде, најзначајније достигнуће иницијативе Отворени Балкан је резултат имплементације поједностављења увозно-извозних процедура за трговину робом биљног и животињског порекла (уклањање инспекција са границе, прихватање лабораторијских резултата и смањење такси и накнада), што је директно утицало на скраћење укупног трајања извозно-увозних процедура и смањење трошкова трговинске размене.
Привреда ово види као добар показни пример позитивних ефеката које уклањање трговинских баријера може имати и за привреду и потенцијално смањење трошкова за крајње потрошаче.
Како је показало истраживање, међу најважнијим корацима за даље унапређење слободног кретања робе у региону привреда види униформно и доследно спровођење усвојених споразума од стране свих потписница како би сви извозници, у све три земље, имали пуне користи од ових споразума, као и проширење обухвата ових споразума на све категорије роба којима се тргује и на све инспекције – првенствено санитарну инспекцију.
Резултати анкете у домену ограничења слободног кретања капитала, указали су на потребу иницирања нових споразума који ће ићи ка уклањању баријера за прекогранично кретање капитала, смањењу трошкова појединих трансакција, као и либерализацији финансијских услуга.
Највећи број ограничења произилази из режима девизног пословања у Србији, нешто мање у Северној Македонији, док у Албанији нису пријављена већа ограничења.
Уклањање ових ограничења, и омогућавање слободе кретања капитала у региону, од великог је значаја за стране инвеститоре који планирају инвестиције у регион, за домаће инвеститоре који своје пословање желе да шире у региону, као и за микро и мала предузећа којима се овим ограничењима смањује могућност приступа капиталу кроз модерне финтек платформе, показало је истраживање.
АмЦхам Србија пословно је удружење које окупља више од 225 америчких, међународних и домаћих компанија које су у Србију инвестирале преко четрнаест милијарди евра и које запошљавају преко 100.000 грађана Србије.
(Бета, 24.04.2023)
