„Хајде да не тражимо кривце“: Малигна култура незнања одговорна за трагедију
Данас 08.05.2023 | Др Александар Фатић
Када човек приђе стратишту малолетне деце, у једном органском, добронамерном и часном амбијенту било би за очекивати, како каже Андрић, да „утиша кораке и подигне ум“.
Да има потребу да понуди речи охрабрења и утехе, да има идеје као што су подизање споменика тој деци и омогућавање да буду сахрањени на истом месту, ако се породице сложе, охрабривање и олакшавање осталим ђацима да избегну додатну трауму проглашавањем краја школске године, бар за школу Владислав Рибникар, и ослобађање деце чији су вршњаци и другови масакрирани обавезе полагања завршних испита и омогућавање да упишу средњу школу коју хоће. Било би
