Индија, женски фудбал и сиромаштво: „Сада достављам храну, али некада сам играла фудбал за репрезентацију“
Пулами Адикари је била репрезентативка, а сада доставља храну због сиромаштва.
Пулами Адикари је била на половини дупле смене кад је Атиндра Чакраборти, социјална радница чији је хоби снимање видео клипова о обичним људима у Калкути, застала да јој постави нека питања.
Пулами је радила од шест ујутро и вероватно ће завршити смену око један после поноћи, али је поздравила прилику да мало проћаска.
У црвеној мајици кратких рукава са логоом „Зомато&qуот; исписаним белим словима, ова двадесетчетворогодишњакиња објаснила је да је њен посао да доставља храну за највећу индијску апликацију за доставу ресторанске хране.
Али, њена страст је фудбал.
Некада је играла за индијску женску фудбалску репрезентацију за млађе од 16 година, представљајући земљу на међународним турнирима.
Али то се није наставило - њена породица је упала у финансијске потешкоће и она је била приморана да почне да ради.
- Прича о женском фудбалу кроз 10 музејских експоната
- Прави авионе, игра фудбал и сања светску титулу
- „Магична&qуот; ноћ рекорда за женски фудбал - више од 91.000 људи на стадиону
Био је то кратак разговор и Пулами је махнула у поздрав док је одлазила на бициклу да настави са доставама.
До јутра је снимак постао виралан и људи су имали мноштво питања.
Како је једна млада жена од перспективне каријере у фудбалу стигла до тога да све време док је будна проводи достављајући храну по престоници Западног Бенгала?
Они су желели да чују животну причу Пулами Адикари.
У четврти у којој живе породице са ниским примањима Шибрампур, где је Пулами одрасла, јужно од реке Хугли у Калкути, њу зову „булти&qуот;.
То значи „божје дете&qуот;, са драгоценим даром.
Пулами је одгојила њена тетка, након што јој је мајка умрла кад је имала само два месеца.
Њен отац, хонорарни таксиста, имао је проблема да издржава породицу.
Кад је имала седам година, Пулами је видела дечаке како играју фудбал на игралишту у крају.
Придружила им се и зато што је носила шортс, Пуламини саиграчи испрва су мислили да је и она дечак.
„Али кад су сазнали да сам девојчица, њихови старатељи су почели да се жале управи игралишта, а потом и мојој тетки&qуот;, каже Пулами за ББЦ.
„Говорили су: 'Како може девојчица у шортсу да игра фудбал са дечацима?'&qуот;
Пулами је била скрхана.
„Стварно сам се растужила и плакала сам сваки дан код куће зато што сам жарко желела да играм.&qуот;
Пуламина тетка је обећала да ће пронаћи начин да јој оствари сан и уговорила јој часове.
Пулами је напредовала и ускоро је придобила пажњу фудбалске тренерке Аните Саркар.
Под Саркариним вођством, Пулами је играла за тим девојчица у фудбалској лиги Калкуте и у време кад је напунила 12 година, изабрана је за индијску репрезентацију за млађе од 16 година.
Брзо је стекла пријатељице и ускоро су јој се указале узбудљиве могућности о којима није могла ни да сања.
Нико из њене породица никад није летео авионом, али је она врло брзо почела да лети на турнире са најбољим пријатељицама, бавећи се спортом који воли.
„За мене је ношење индијског дреса, представљање моје земље у тако младом добу, био најбољи тренутак у мојој каријери&qуот;, каже она.
„Кад сам први пут обукла дрес, најежила сам се од чисте среће.&qуот;
Путовала је 2013. у Шри Ланку, где је учествовала у квалификационим утакмицама за женско јуниорско првенство Јужноазијске фудбалске федерације.
А 2016. је путовала у Глазгов да игра на Светском првенству бескућника, међународном уличном фудбалском турниру.
Каже да је била плаћена око 100 долара по утакмици.
Али било је и потешкоћа.
„Због финансијске ситуације моје породице, никад нисмо могли да ми приуштимо праву фудбалску опрему&qуот;, каже она, „ни права три оброка дневно.&qуот;
Дошло је до великог назадовања 2018. године, кад је Пуламина повреда ноге захтевала неколико операција и мировање у кревету.
Она каже да се довољно опоравила да поново игра на елитном нивоу, али ју је други проблем спречио да се врати омиљеном спорту.
Њеној породици су били потребни приходи.
Њена старија сестра се удала и одселила и Пулами је морала да почне да помаже у одржавању домаћинства.
И тако је напустила фудбалски сан и почела да прихвата разне послове како би издржавала породицу.
- Фудбалерке се чешће повређују јер носе опрему прављену за мушкарце
- „Била сам прва фудбалска суткиња на свету“
- „Фудбал је за девојчице, као што су и лутке за дечаке&qуот;
На врхунцу пандемије корона вируса 2020, све се више људи окретало службама за доставу хране, и Пулами је искористила прилику да ради као достављачица хране.
Најкасније што завршава смену ових дана је један после поноћи.
То је напоран посао и не допушта јој да тренира онолико колико би желела.
Зарађује око 300 рупија (3,60 долара) дневно, а дупле смене трају и до 15 сати.
„Ако нађем посао који се пристојно плаћа а на ком могу да радим осам до десет сати, онда лако могу да издвојим три до четири сата за фудбал&qуот;, каже она.
Кад је видео постао виралан, Пулами је добила понуду да ради као тренерка, али је тај посао 40 километара од њене куће, а зарађивала би мање него у Зомату.
Она каже да у земљи, можда и у читавом свету, не постоји воља да се улаже у женски спорт.
„Ако говоримо о Индији и упоредимо мушки и женски фудбал, много људи уопште не прати женски фудбал&qуот;, каже она.
„Слично је и са крикетом, виђала сам људе како узимају слободан дан на послу да би гледали мушки крикет, али их не занима превише утакмица женског крикета. Генерално је, дакле, женски спорт запостављен.&qуот;
Пулами се и даље нада да ће моћи да игра професионално, уз праву подршку.
Она нема праве међународне канале на телевизији да би могла да прати женски фудбал, али је обожаватељка америчке фудбалерке Алекс Морган.
Такође воли Роналдиња.
„У Индији, младе девојке немају прилике да изграде спортску каријеру, а још је теже ако сте толико сиромашног порекла као Пулами&qуот;, каже Шанти Малик, бивша нападачица индијске женске националне фудбалске репрезентације.
Малик је била прва фудбалерка која је добила индијску престижну награду Арџуна.
„Пулами је могла да буде професионалка, да су њене животне околности биле другачије. Надам се да ће нас њена прича навести да развијамо и улажемо у женски фудбал, како не бисмо више губили таленте.&qуот;
Седмог јануара Свеиндијска фудбалска федерација обавила је план звани Визија 2047, са циљем развоја индијског фудбала.
План за 2026. предвиђа више улагања у женски фудбал, а међу предлозима су минималне плате за фудбалерке.
Пулами каже да се нада да ће се ова визија остварити.
„Има много Пулами око нас, које се муче попут мене.&qуот;
Фотографије: Сандип Рој
Погледајте и овај видео:
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.11.2023)
