Indija, ženski fudbal i siromaštvo: „Sada dostavljam hranu, ali nekada sam igrala fudbal za reprezentaciju“

Pulami Adikari je bila na polovini duple smene kad je Atindra Čakraborti, socijalna radnica čiji je hobi snimanje video klipova o običnim ljudima u Kalkuti, zastala da joj postavi neka pitanja.

Pulami je radila od šest ujutro i verovatno će završiti smenu oko jedan posle ponoći, ali je pozdravila priliku da malo proćaska.

U crvenoj majici kratkih rukava sa logoom „Zomato" ispisanim belim slovima, ova dvadesetčetvorogodišnjakinja objasnila je da je njen posao da dostavlja hranu za najveću indijsku aplikaciju za dostavu restoranske hrane.

Ali, njena strast je fudbal.

Nekada je igrala za indijsku žensku fudbalsku reprezentaciju za mlađe od 16 godina, predstavljajući zemlju na međunarodnim turnirima.

Ali to se nije nastavilo - njena porodica je upala u finansijske poteškoće i ona je bila primorana da počne da radi.

• Priča o ženskom fudbalu kroz 10 muzejskih eksponata
• Pravi avione, igra fudbal i sanja svetsku titulu
• „Magična" noć rekorda za ženski fudbal - više od 91.000 ljudi na stadionu

Bio je to kratak razgovor i Pulami je mahnula u pozdrav dok je odlazila na biciklu da nastavi sa dostavama.

Do jutra je snimak postao viralan i ljudi su imali mnoštvo pitanja.

Kako je jedna mlada žena od perspektivne karijere u fudbalu stigla do toga da sve vreme dok je budna provodi dostavljajući hranu po prestonici Zapadnog Bengala?

Oni su želeli da čuju životnu priču Pulami Adikari.

U četvrti u kojoj žive porodice sa niskim primanjima Šibrampur, gde je Pulami odrasla, južno od reke Hugli u Kalkuti, nju zovu „bulti".

To znači „božje dete", sa dragocenim darom.

Pulami je odgojila njena tetka, nakon što joj je majka umrla kad je imala samo dva meseca.

Njen otac, honorarni taksista, imao je problema da izdržava porodicu.

Kad je imala sedam godina, Pulami je videla dečake kako igraju fudbal na igralištu u kraju.

Pridružila im se i zato što je nosila šorts, Pulamini saigrači isprva su mislili da je i ona dečak.

„Ali kad su saznali da sam devojčica, njihovi staratelji su počeli da se žale upravi igrališta, a potom i mojoj tetki", kaže Pulami za BBC.

„Govorili su: 'Kako može devojčica u šortsu da igra fudbal sa dečacima?'"

Pulami je bila skrhana.

„Stvarno sam se rastužila i plakala sam svaki dan kod kuće zato što sam žarko želela da igram."

Pulamina tetka je obećala da će pronaći način da joj ostvari san i ugovorila joj časove.

Pulami je napredovala i uskoro je pridobila pažnju fudbalske trenerke Anite Sarkar.

Pod Sarkarinim vođstvom, Pulami je igrala za tim devojčica u fudbalskoj ligi Kalkute i u vreme kad je napunila 12 godina, izabrana je za indijsku reprezentaciju za mlađe od 16 godina.

Brzo je stekla prijateljice i uskoro su joj se ukazale uzbudljive mogućnosti o kojima nije mogla ni da sanja.

Niko iz njene porodica nikad nije leteo avionom, ali je ona vrlo brzo počela da leti na turnire sa najboljim prijateljicama, baveći se sportom koji voli.

„Za mene je nošenje indijskog dresa, predstavljanje moje zemlje u tako mladom dobu, bio najbolji trenutak u mojoj karijeri", kaže ona.

„Kad sam prvi put obukla dres, naježila sam se od čiste sreće."

Putovala je 2013. u Šri Lanku, gde je učestvovala u kvalifikacionim utakmicama za žensko juniorsko prvenstvo Južnoazijske fudbalske federacije.

A 2016. je putovala u Glazgov da igra na Svetskom prvenstvu beskućnika, međunarodnom uličnom fudbalskom turniru.

Kaže da je bila plaćena oko 100 dolara po utakmici.

Ali bilo je i poteškoća.

„Zbog finansijske situacije moje porodice, nikad nismo mogli da mi priuštimo pravu fudbalsku opremu", kaže ona, „ni prava tri obroka dnevno."

Došlo je do velikog nazadovanja 2018. godine, kad je Pulamina povreda noge zahtevala nekoliko operacija i mirovanje u krevetu.

Ona kaže da se dovoljno oporavila da ponovo igra na elitnom nivou, ali ju je drugi problem sprečio da se vrati omiljenom sportu.

Njenoj porodici su bili potrebni prihodi.

Njena starija sestra se udala i odselila i Pulami je morala da počne da pomaže u održavanju domaćinstva.

I tako je napustila fudbalski san i počela da prihvata razne poslove kako bi izdržavala porodicu.

• Fudbalerke se češće povređuju jer nose opremu pravljenu za muškarce
• „Bila sam prva fudbalska sutkinja na svetu“
• „Fudbal je za devojčice, kao što su i lutke za dečake"

Na vrhuncu pandemije korona virusa 2020, sve se više ljudi okretalo službama za dostavu hrane, i Pulami je iskoristila priliku da radi kao dostavljačica hrane.

Najkasnije što završava smenu ovih dana je jedan posle ponoći.

To je naporan posao i ne dopušta joj da trenira onoliko koliko bi želela.

Zarađuje oko 300 rupija (3,60 dolara) dnevno, a duple smene traju i do 15 sati.

„Ako nađem posao koji se pristojno plaća a na kom mogu da radim osam do deset sati, onda lako mogu da izdvojim tri do četiri sata za fudbal", kaže ona.

Kad je video postao viralan, Pulami je dobila ponudu da radi kao trenerka, ali je taj posao 40 kilometara od njene kuće, a zarađivala bi manje nego u Zomatu.

Ona kaže da u zemlji, možda i u čitavom svetu, ne postoji volja da se ulaže u ženski sport.

„Ako govorimo o Indiji i uporedimo muški i ženski fudbal, mnogo ljudi uopšte ne prati ženski fudbal", kaže ona.

„Slično je i sa kriketom, viđala sam ljude kako uzimaju slobodan dan na poslu da bi gledali muški kriket, ali ih ne zanima previše utakmica ženskog kriketa. Generalno je, dakle, ženski sport zapostavljen."

Pulami se i dalje nada da će moći da igra profesionalno, uz pravu podršku.

Ona nema prave međunarodne kanale na televiziji da bi mogla da prati ženski fudbal, ali je obožavateljka američke fudbalerke Aleks Morgan.

Takođe voli Ronaldinja.

„U Indiji, mlade devojke nemaju prilike da izgrade sportsku karijeru, a još je teže ako ste toliko siromašnog porekla kao Pulami", kaže Šanti Malik, bivša napadačica indijske ženske nacionalne fudbalske reprezentacije.

Malik je bila prva fudbalerka koja je dobila indijsku prestižnu nagradu Ardžuna.

„Pulami je mogla da bude profesionalka, da su njene životne okolnosti bile drugačije. Nadam se da će nas njena priča navesti da razvijamo i ulažemo u ženski fudbal, kako ne bismo više gubili talente."

• BBC fudbalerka godine - šta kažu u Srbiji
• Ada Hegerberg je BBC fudbalerka godine

Sedmog januara Sveindijska fudbalska federacija obavila je plan zvani Vizija 2047, sa ciljem razvoja indijskog fudbala.

Plan za 2026. predviđa više ulaganja u ženski fudbal, a među predlozima su minimalne plate za fudbalerke.

Pulami kaže da se nada da će se ova vizija ostvariti.

„Ima mnogo Pulami oko nas, koje se muče poput mene."

Fotografije: Sandip Roj

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.11.2023)