Nemačka i kriza: Najjača evropska privreda ušla u recesiju - „Pod teretom inflacije, potrošač je pao na kolena"
Najveća evropska privreda pretrpela je ozbiljan udarac kada su presušile zalihe ruskog gasa posle početka invazije na Ukrajinu, ocenjuju analitičari.
Stalna inflacija je gurnula Nemačku u recesiju u prva tri meseca ove godine, pokazuju najnoviji podaci.
Najveća evropska privreda pretrpela je ozbiljan udarac kada su presušile zalihe ruskog gasa posle početka invazije na Ukrajinu, ocenjuju analitičari.
Privreda je doživela pad od 0,3 odsto u periodu od januara do marta, saopštio je zavod za statistiku.
U poslednja tri meseca 2022, zabeležen je pad od 0,5 odsto.
Zemlja ulazi u recesiju kada se zabeleži privredni pad u periodu od dva puta po tri meseca.
- Posao u Nemačkoj: Šta reforme zakona o doseljavanju znače za srpske radnike
- Rekordna inflacija: Pet načina na koje se Argentina bori sa krizom
- Nemačka paralisana zbog masovnog štrajka zaposlenih u javnom saobraćaju
„Pod teretom ogromne inflacije, nemački potrošač je pao na kolena, povlačeći sa sobom celu privredu", rekao je Andreas Širle, DekaBank-a.
Stopa inflacije u Nemačkoj je u aprilu iznosila 7,2 odsto, iznad proseka evrozone, ali je bila manja od 8,7 odsto u Velikoj Britaniji.
Povećanje cena je uticalo na potrošnju domaćinstava na stvari kao što su hrana i odeća.
Industrijske porudžbine su takođe slabije, što oslikava uticaj povećanja cena energije na preduzeća.
„Uporan visoki rast cena i opteretio je nemačku privredu na početku godine", navodi se u saopštenju savezne statističke agencije Destatis.
Prvobitno je agencija procenjivala nulti rast za prvi kvartal ove godine, što je sugerisalo da će Nemačku zaobići recesija.
Međutim, revidirani podaci pokazuju da je potrošnja domaćinstava bila 1,2 odsto manja nego u prethodnom kvartalu, pošto su uzeta u obzir sezonska prilagođavanja i prilagođavanja cena.
Državna potrošnja bila je manja za 4,9 odsto.
Recesija je bila manje ozbiljna nego što su neki predviđali, imajući u vidu veliko oslanjanje Nemačke na ruske energente.
Blaga zima i ponovno otvaranje kineske privrede uticali su na to da se ublaži uticaj viših cena energenata.
Investicije privatnog sektora su porasle, ulaganja u mašine i opremu su porasla za 3,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, a ulaganja u građevinarstvo su porasla za 3,9 odsto. Izvoz je porastao za 0,4 odsto.
To nije bilo dovoljno da se Nemačka izvuče iz „zone opasnosti" od recesije, smatraju analitičari.
„Rani pokazatelji sugerišu da će stvari i dalje biti na sličan način slabe u drugom kvartalu ove godine", rekao je Jens-Oliver Niklaš, analitičar LBBV banke.
Međutim, nemačka centralna banka, Bundesbanka, očekuje da će privreda imati skroman rast u kvartalu od aprila do juna, uz oporavak industrije koji će nadoknaditi stagnirajuću potrošačku potrošnju.
MMF je predvideo da će Nemačka biti najslabija od naprednih svetskih privreda, sa smanjenjem od 0,1 odsto ove godine, pošto je unapredila prognozu za Veliku Britaniju sa minus 0,3 odsto na rast od 0,4 odsto.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 05.25.2023)
