"Не дај стефи да иде, види мамице где сам га оставила" Болни јецаји мајке дечака који се утопио на Ади

Сетих се твог лика, чуперка. Сетих се када сам ти рекла "Пази, степенице", нисам ни слутила да је то наш последњи разговор. Божија деца, а ти си, Стефане, Божје дете као несебичан и племенит дечак, увек спреман да помогнеш, остави нас да промислимо и да застанемо и схватимо шта је у животу важно. Стефане, чекај нас на бољем месту. Пратимо те у вечност. Слава ти и хвала - рекли су, између осталог, у потресним говорима професора Стефана Чоловића. Док су бели сандук