Мијат Лакићевић: Септембар
Нови магазин 20.07.2023 | Нови магазин
Кад год чујем заговорнике неког радикалног решења, сетим се 8. седнице ЦК СК Србије и рецепта Радоша Смиљковића (тада професора Факултета политичких наука) за Косово: „На љуту рану – љута трава.“ Та збиља историјска седница, од пре готово четири деценије, дошла је након што је Драгиша Павловић изговорио једну другу, исто тако значајну реченицу, ону о „олако обећаној брзини“. Један од најближих сарадника Ивана Стамболића критиковао је на тај начин обећања Слободана Милошевића о брзом разрешавању
Знамо како се то „тренирање строгоће“ завршило. Смиљковићева рецептура – која заправо и није била његова – постала је државна политика која је Србију кроз читаву последњу деценију 20. века водила из пораза у пораз. Лако је заговарати лака решења. Лака и брза решења делују атрактивније, па и ближе нашем менталитету. Јесте да револуције изискују велики напор, али је он једнократан и релативно краткотрајан. Тежак рад на темељитој промени друштва – и друштвених
