Попов о односу Србије према суседима: Бахатост која скупо може да кошта
Србија је, као једна од потписница Дејтонског споразума, један од кључних спољних фактора нестабилности Босне и Херцеговине, а основни узрок тих лоших односа је однос Србије према Републици Српској, односно њено често својатање од стране челника Србије, оценио је данас директор Центра за регионализам Александар Попов.
У изјави за Дневни европски сервис агенције Бета, Попов је рекао да, уз краткотрајна побољшања, Србија у континуитету има лоше односе са овом земљом као целином.
"То смо имали још за време владавине ДОС-а када је тадашњи премијер Војислав Коштуница говорећи о Републици Српској као драгој, али привремено одвојеној од Србије, изазвао међународни инцидент и оштру реакцију тадашњег председавајућег Председништва БиХ Жељка Комшића", рекао је Попов.
Он је казао да власт Српске напредне странке то "данас ради на још бахатији начин", а да је улогу "скандал мајстора" преузео Александар Вулин, раније као министар у Влади, а сада као шеф Безбедносно информативне агенције.
"Док је његов министар говорећи о српском свету усред Бања Луке говорио о уједињењу српских земаља и на државној основи, (председник Србије Александар) Вучић је за то време изигравао доброг полицајца понављајући стално мантру како Србија поштује суверенитет Босне и Херцеговине", рекао је Попов.
Врхунац тога, додао је, јесте случај две студенткиње српске националности које су искључене са сарајевског факултета због величања Ратка Младића, а које су "заслужиле да без икаквих критеријума наставе школовање у Србији", као и амбасадора БиХ у Србији Александра Врањеша који је Вулину лично захвалио што се за њих заузео и "тиме ставио прст у око земљи коју представља".
Попов је рекао да су Вучић и његов режим доприносећи дестабилизацији појединих суседних земаља и терајући инат са Западом преузели улогу Слободана Милошевића од пре три децење, доводећи полако Србију у изолацију.
"Да не говоримо да су урушавањем владавине права и институција, као и слободе медија у Србији и неусклађивањем спољне политике са ЕУ када је у питању агресија на Украјину и увођење санкција Русији чини се дефинитивно затворена врата Европске уније за Србију. Последице овакве политике неће трпети Вучић и његова екипа на власти, него обичан свет, илити његов део који је схватајући у какву провалију срљамо покренуо протесте против насиља и режима који то насиље спроводи или промовише преко својих медија", оценио је Попов.
Исти је случај и са челницима Републике Српске којима је Америка недавно увела санкције.
Попов је истакао да у целој овој причи не чуди понашање ни челника Србије, нити Републике Српске, јер је то "уобичајени, већ виђени, начин бахатости и према сопственом народу и према међународној заједници кад год им то околности дозволе", него Запада који је доприносио стварању тих околности.
"И Додик је дошао на власт као човек Запада, а Вучићева стабилократија (али и неких других лидера на Балкану) је био сасвим прихватљив начин владања за Запад уз девизу - само нека се не пуца. А када су усред украјинске кризе схватили да је ђаво однео шалу и да се све чешће говори о могућем рату и на овим просторима, тек онда су схватили да су ствари отишле предалеко и да треба санкционисати изазиваче нестабилности", рекао је Попов.
Према његовим речима, уобичајено је, када је реч о овим просторима, да се реагује касно или неадекватно, а најчешће и једно и друго.
"Као да се не схвата да када западне дипломате почну спомињати снаге ЕУ Алтеа, као фактор мира у БиХ, да ако оне буду морале да се употребе онда је пожар већ запаљен и само је питање последица које ће оставити. Неке лекције се изгледа никада не науче", закључио је Попов.
Текст је објављен у оквиру Програма транзиционе сарадње Републике Чешке.
(Бета, 03.08.2023)
